Учитељ

Деспот Просветилац 245

бојни мач; и она може да погњави Турке и да освети Косово“ — ми смо чули оно што смо одавно знали а до чега је Дрви био дошао Стефан Лазаревић! И можда се ничијем прегнућу у раду на просвети и ничијој вери у њену моћ не чини неправда ако се рече да та вера ни у којој српској души не бејаше пунија ни топлија од оног уверења којим је прожета била душа Деспотова!

Стефан је, по појмовима блиског нам запада, настојавао да се ум и срце у његову народу дигну на висину с које ће ипак господовати над завојевачем. Он је знао да се завојевач на Шом пољу и ке уме такмичити, знао је да је завојевач по природи својој био неподобан да на то поље уопште и наилази. Он који је мачем владао као први витез свога века, и који је храброшћу задивљивао господара Азије, "Тамерлана, знађаше, исто тако, седети с пером у руции низовима ситних писмена призивати друкчије силе у помоћ "роду српском.

Ми данас и не мислимо казати да познајемо све што је за доба Деспотова рађено на пољу културног снаж«ња у нас. Али по остацима величанствене зграде знамо ценити труди · уважавати наду која се полагала у величину духа.

За Деспотова времена у нас је био и на подизању наше културе предано радио Константин Костенски или како је, због несумњиве учености своје, називан Константин Философ, чиме се хтело указати на његово поређење с Константином "Филозофом — Светим Ћирилом. Он је Деспоту дошао с истока, из Бугарске која је већ била пала под Турке. Константин није био избеглица првога момента. Он је, негде око · Трнова, најпре остао тамо, па кад је видео да су завојевачу туђе све оне мисли које су носиле ученога Константина прешао је у, још слободну, Србију. Ван сумње је да је пребе"гавање било праћено неким изванредно романтичним догађајем. То је, понављамо, несумњиво, и ако самог догађаја не знамо. Али кад Константин захвално каже Стефану како Деспот „OT рикајуштаго бо звера душу моју истрже“ — онда се види да Константин не бејаше обичан бегунац.

Не гледајући на савремене жеље и потребе, и осуђујући 'инородне погрешке које показују како историја још не може „да буде истински учитељ сваком — стојимо овде пре фактом