Учитељ

Књижевни преглед 739

правог и здравог народног идеализма; читанке у духу моралне и књижевне естетике; читанке по садржини огледало интересовања Срба, Хрвата и Словенаца и њихових суграбана; читанке које ће им указати на моменте узајамних интереса и љубави да би се сродили, спојили и сјединили у нераздвојно биће; читанке које би без приговора и радо примиле све нације и све вере у држави; читанке које би биле уџбеник и разонода најширих маса и мисионар књижевно“ сти; читанке као слика књижевне радње бар најважнијих националних књижевника како. по добима тако и по. књиж. врстама; читанке исправне у погледу наука и педагогије, као и систематски сређених васпитних елемената и мотива.. Желело се... а добило се — „буди – бог - с – нама!“ а свет како је преморен пешак молио: „Господе, дај ми једно жљусе, да ноге одморим!“ а у то пред њега Турчин јаше а ждребенце трчи: „Рајо бре, понеси ово ждребе, уморило GE! „Господе, да ли Ти мене добро чу и. разумеде Ја Те молих, дај ми да јашем ја, а Ти даде да мене јашу!“... Тако и осн. школа тражи истину, љубав, мирољубље.., а дадоше 10] књиге које сеју лаж, освету, раздор, мржњу...

Није добар начин на који се читанке добијају. Стечај ве може бити мерило и да се добре књиге добију, нити је монопол књига јемство за добру наставу. Ето шта је добијено стечајем и монополисањем. Држава је натурила рђаве књиге да јој не пропадну новци које је издала. Народу треба боља школа и боља књига. |

Јануара 1928. г. Београд

Мил. А. Вујанац

Др. Владан Ђорђевић, Успомене, Културне скице из друте половине ХЛХ века. Књига прва. Н. Сад 1927. Вел. 89, стр. 405.

Неко се, ту скоро, у јавности, подсмехну старим људима што пишу своје успомене. „Кад онеспособе за озбиљан рад; кад их време прегази, онда нас засипају мемоарима, "успоменама"... ~

7%