Учитељ

Књижевни преглед 749'

Високи морал повтске свести верује да за сваку душу која: земљом ходи на небу сјаје по једна звезда —- а кад је земљом престала ходити она душица, чије је лепо име дало крштење: овој књизи, заиста је на небу Добра и Лепоте утрнула звезла Врлине... „Бог нек вас диже — нек вас не обара". Бол који је опремио ову књигу не обара: он истински диже у више регионе, тамо куд се иде с опремом друкчијом од оне што је пружају материјалне тежње света овога.

_ Кажу да је у зеленој шуми и у шареном врту вечита туга. —- тамо све стално тужи за одломљеном граном, за откинутим. 'BBeTOM: | .

Ta не баш цвеће

Кад са гране пане Већ на тужној грани Тек остану ране...

Ал откинутог цвета нема. И у томе је сазнању врхунац. тратике. Чија је то трагедија, кога се живота она хвата: онога кога. више нема ил' живота који је на земљи без живота. остао> Трагичност је у таквом питању, а одговор Маври онај хитац за. који песник стрепи: „Ја се бојим тог куршума"...

; Треба ли исписати врсту из ове ретке књиге Књигу треба. читати, с њом плакати и у болу се препорађати. Није л то · снази да учини, на пример: j

Једна душа.

Место свега богатства имам: Душу, чисту и лепу душу једну За коју нико не зна. · Она живи сама Са радостима ИМ болима својим, Гори од речи од које верује, Весели се звуцима, "Јеца кад онај ког воли — трпи.. К'о угушена песма, Неисказан бол, Душа ова заточена је тему, · Које је гуши.. И нико неће чути њен последњи: Очајни крик, И нико неће знати За њену смрт.