Учитељ

Књижевни преглед 761

бља свршавају се неповољно по Турке. Од тада настају други, мучни преговори, дипломатска натезања, која се углавном своде на ослобођење Србије (уз плаћање данка) — онолике — каква је била у једном моменту за време Карађорђа, и признање Милоша за наследног кнеза српског. Домаће сметње Милош је угушивао брзо. Смрт Петра Молера, убиство владике Никшића, Симе Марковића, Цукића и др. старешина, погубљење Карађорђево (24. јула 1817. год.) јасно је показивало да постављеном циљу безобзирно греде. За савлађивање спољних сметњи показивао је такође нарочиту жилавост и лукавство; у појединим моментима видимо главног тумача турске владе како „дискретно пипа под ћилимом кесу с новцем коју су српски депутати под њега гурнули". — Од важнијих дипломатских аката која су одлучивала. о судбини Србије помињемо: Букурешки уговор, закључен између Русије 1628 маја 1812., Акерманска Конвенција, закључена између Русије и Турске 25. септембра. — 7. октобра 1826. год., оделити акат о Србији (приложен Акерманској Конвенцији), Једренски Уговор, закључен између Русије и Турске 214 сеп· тембра 1824. Хатишериф, од 30. септембра 1829, Хатишериф од 29-уш 1830, Берат, о свечаном постављењу Милоша Обреновића за наследног кнеза — од 29. августа 1830 год., п Хатишериф од новембра 1833. — Таквим радом ударен је темељ данашњој великој Југославији.

Право је задовољство прочитати ову дивну књигу и ми немамо довољно речи да је свима препоручимо.

Душан М. Прица.

, Соколовић, написао Ахмед Рефик превео М. Р. Делић Београд. 1927. — У овој књизи реч је о Ахмед паши Соколовићу. Наша крв и из наших брда коју је по злу гласити „данак у крви" одвукао из села Соколовића рогатичког кадилука, у турско Једрене, а по том у Цариград. Нек му је алал! Мако је био првокласни турски војник и државник, није ипак заборавио на своју „српску рају“. Како му драго, ал он нас је ипак ујединио. Разбуцано Српство, огрезло у крви и осталим мукама, гледало је у 17. и 18. веку једини спас у обновљеној Пећској Патријаршији.