Учитељ

Књижевни преглед 115.

експерименти у погледу организације школе, методе рада, дисциплине и т. д. Овај покушај једне активне школе на бази Феријерових и Монтесориних принципа није остао незапажен ни у иностранству. И данас ми сматрамо, да је то покушај остварења једне типичне италијанске шкоде на модерној основи и у духу Ђентилове реформе. У горњем чланку износи се организација те школе и сви принципи, који кроз њу веју а све је то инте-

"ресантно и за нашу реформу, која ће свакако наићи.

Како у Риму постоји Виши Учитељски Институт, то нас

"лист упознаје и са његовом организацијом а нарочито са кур-

севима, који ће се одржати у току 1927—28 школске године. Програм је овај: 1. Професионална школа у Италији. 2. Класична школа. 3. Васпитање одраслих. 4. Васпитање женскиња. 5. Дидактика интегративних радова школе. 6. Дидактика диференцијалних школа. 7. Педагогика 19 и 20 века. 8. Дискусија о другим специјалним дидактичким проблемима. 9. Теме, рецензије и посете школа. Поред тога сваки студент мораће да специјално проучи једног од ових педагога: Куоко, Росмини, Ђоберти, Ламбрускин, Капони, Мацини, Де Санктис, Габели.

Чланак о „Настави певања у средњим школама" заслужује такође пажњу јер се у њему третирају најважнија питања из методике певања. Колико је тај предмет важан, истакао нам је још Конфучије кад је казао: „Ако хоћете да знате је ли нека земља добро уређена и морална, слушајте њену музику". Јер музика се рађа, живи и умире са човеком. Она му је највернији друг у весељу као и тузи; она најсилније и најдубље потреса струне срца његовог, те га из кужне земаљске прозе уздиже до идеалне висине Божанства. |

У листу налазимо и „Апортијев пројекат за школску реформу", који. се сад чува као реликвија у педагошком музеју. Апорти је у своје време био чувен педагог и оснивач нарочитог система за дечја забавишта. На основи свога искуства он је хтео да реформише и народну школу и тај његов пројекат има и сада лепих мисли и погледа, али је ипак он остао као један покушај прошлости.

У листу има и чланака из философије, има једну масу бележака из педагошког света а нарочито приказе многих књига и часописа. Лист даје сва обавештења о реформи талијанске школе и о свему што једнога педагога може интересовати. Преко уредника могу се набавити и све књиге из педагошке библиотеке