Учитељ

Психоанализа снова 659

Израз час нелагодан, час обешењачки, који се оцртавао на лицу официра, доказивао јој је да сви присутни разумеју шта хоће да каже. Госпођа продужује: „ја знам да наша одлука може изгледати чудновата, али ми је схватамо да не може бити озбаљније. Не пита се војник у борби да ли хоће да умре или не.“ Овде један минут мучног ћутања. Санитетски мајор обухвати госпођу и рече јој: „Претпоставите, драга госпођо, да ми стварно пристанемо....." (Мрмљање). Она се одвоји од његове руке, мислећи у себи, да овај вреди исто толико колико и други, и одговори: „Мој Боже, ја сам стара жена и може се десити да се никад не нађем у овом случају. Ипак један услов мора бити испуњен: мораће се водити рачуна о годинама, не треба да једна старија жена млађег момка... (мрмљање); то би било страшно „Мајор: „Ја вас разумем врло добро.“ Неколико официра, међу којима, је био и један који јој се удварао у њеној младо«ти, пренуше у смех, и госпођа зажели да буде одведена шефу, | кога она познаје, да би ствар потпуно објаснила. Али она констатује на своје велико изненађење, да не зна име том лекару. У том јој мајор показа учтиво и с поштовањем гвоздене, уске и вијугаве степенице, које воде на горње спра"тове, и препоручи јој да се попне на други спрат. Пењући се она чује једног официра где каже: Ово је једна колосална одлука, (да жена било млада или стара). Сва моја поштовања! „Са свешћу особе која врши дужност, она се пење уз степенице без краја".

Ми нећемо подврћи детаљној анализи овај сан. у циљу да покажемо зашто је свака слика у њему изазвата. Констатоваћемо само оно што је за нас најважније у овом моменту, а то је, да он представља извесне празнине у сликама које га изражавају, већ у садржини која се изражава. У три маха, садржина се налази као исцрпљена, и сваки пут товор госпође је прекинут мрмљањем. Али ипак што се тиче жеље која је изазвала овај сан, на њу се може закључити из речи љубавне услуге, које чине алузију на њу. У при. лог овом закључку говоре и непотпуни делови говора, који непосредно претходе мумлању; јер они се могу попунити само у једном одређеном смислу. Кад би смо попунили