Учитељ

Из школског рада 703

одједном! Још једаред! Добро! А где је жељезничка станиna? — (Ево је у подножју (испод) нашега брда — планине). А које су ове велике зграде одовуд станице» — (TO cy, MOлим, болнице). Ко је био тамо» — Зашто си био» — (Прегле"дао сам се од маларије и добио бесплатно лекове). Дају ли свакоме бесплатно лекове» — (Дају, господине). А која је ово велика зграда лево од ових болница — преко жељезничке пруге — (То је млин „Балкан ). Добро !

Пропитати: (грубо и пречишћено).

4) Кад смо се окренули на јужну страну, шта смо онда видели» — (Планину Голешницу, Маркову реку, Говрљево, Горње Солње, Доње Долње, Ракотинце, и т. д.). Какво је ово земљиште — на јужној страни» — (Све је брдовито и кршевито). Ко може да погоди како се овај крај зове једним и-

меномр — (Каршјак). Због чега се тако називаг — (Зато што је кршевито). А како се зове она планина> — (Голешница). Зашто се тако зове — (Зато што је више гола но под

шумом). Погледајте онај највећи врх на Глешници! Он се зове „Солунска глава“. Тако је име добио, причају стари људи, што се са њега може да види Солун. Ко зна шта је Солун 2 — (Солун је град). А у којој држави» — (у Грчкој). _ Тамо преко Голешнице се налази једна околина (предео) налик на Коршјак — по брдовитости и кршевитости а назива се „Пореч“. Изговорите ту реч сви! Пореч је богат воћем. Ко може да погоди, како се зове она река у оној великој долини» — (То је Марква река). Зашто је такво име добило» — (Зато што је ту до ње — испод с. Сушице —МарKOB — Манастир) Кога, Марка» — (Краљевића Марка). Одакле извире Маркова река» — А на коју страну тече» — (На северну страну). У коју се реку улива и где» — (Код с. Лисичја улива се у Вардар). А која је оно река у оној дубокој долини — «клисури овамо десно, ка Тетову» — (То је р. Треска). ·" Одакле она долази — Она долази с југа и улива се у Вардар, код Сараја). Упамтите да река Треска пролази кроз „Пореч“. А који је оно манастир у долини Трескег — (То је манастир „Матка"). Так оје! Само запамтите да су и тај манастир сазидали Немањићи. | Пошто је овај крај (Каршјак) брдовит и кршевит чиме се народ занима» (Ако не погоде рећи им: воћарством, сто-