Учитељ

810 Учитељ

Економију. Све ове науке не могу да опстану без интервенције праве, научне Психологије и психолога. Педагогика (наука о васпитању) на пример не може ни корак без знања и метода научне Психологије: то је и узрок што велики број школованих људи не могу да разликују Педагогику од Психологије. А шта може Књижевност без Псеихологијег Књижевност н. пр. говори о комичком, трапичком, емоцијама, али суштину свега овога не може да разуме без Психологије. Она говори о љубавним осећањима (о амору), али ту она не може ништа без Психологије. И т. д. Многе необјашњиве појаве до скоро постале су разумљиве и сасвим природне на основу рада научне Поихологије. Узмимо тумачење снова: они данас не представљају ништа мистериозно, јер су сведени на нехотимичну фантазију. Хипноза, која је тумачена необичношћу и чаролијама, сведена је на снове, као што смо видели. Па да поменемо већ споменути пример са чувеном Звездарницом у Гриничу код Лондона, о којем смо код пажње говорили, где је директор Звездарнице диоквалифицирао својега асистента што не бележи тачно време кад звезде пролазе поред апарата и отпустио га као неспособног, јер помоћникова бележења времена нису се слагала с његовим нотирањем. Међутим ово је Вкспериментална Психологија објаснила феноменом пажње: приправност за долазак утисака пред нас убрзава постанак поихичке појаве, а одсуство пажње при доласку утиска успорава исту пажњу, т. ]. опажање задоцњава, и тако је асистент на Звездарници у Гриничу невино страдао...

Други пример тде је такође научна Психологија извела ствар путем експеримента, а то је тежња несвесна наше душе да извесне бројеве нарочито одликује на штету других бројева, одн. цифара: ми н. пр. радије и чешће истичемо бројеве 1, 2, 8, 9 на штету 3, 4, 5, 6, 7. За оцењивање и бележење цифара ово нису факта без значаја, нарочито код децимала ово бива одликовање једних на штету других цифара. Ово сазнање врло је значајно за апарате астрономске и физичке; међутим не може се препустити ни астроному, ни физичару, да ово сазнање пронађу и утврде, јер је то ствар Психолопије. Наклоност ка одликовању извесних бројева у проценама количине врло лепо огледа се при одређивању година старости, али се горњи однос мења: увек ћемо особи између 20 и 30 година пре рећи да има 20, 22, 25, 28 и 30 год., него 21, 23, 26, 27, 29 год., или особи између 30 и 40 год.,