Учитељ

812 Учитељ

тереса за рад и радост према раду, о подели времена (о прекидима, почетку, завршетку, паузама и трајању) рада и умору, о утицају споредних околности на психофизичку организацију човечју (о изградњи погоднијег седишта за раднике при раду, о сметњи пажње, о заједничком раду многих људи у једном простору час овде утиче повољно, час негативно на резултат рада), утицај ритмуса рада на радника, утицај музике на радништво за време рада у фабрици, затим колико фабричка подела рада KOрисно и штетно утиче на човечју вољу и осећања. Овде помињемо оно што је у своје време Толстој скренуо пажњу на зло стање које долази од фабричке делатности, јер радник нема интереса за тако детаљан делић посла, где је он принуђен целога живота да прави милијардама примерака н, пр. „иглене уши". Затим, колико се може појачати интерес и воља наградом од сата, учешћем радника у добити, утицај промене посла и т. д. Свима овим чињеницама мора да се бави Телергетика. Други њен део има да се бави тиме, да је сваки на свом месту, т. ј. да према способностима сваки оправља известан посао, да се дакле не препушта случајностима. Ово психо-физичко одабирање професије састоји се из две врсте рада: 1.) проналажење и утврђивање потребних психо-физичких особина и функција за известан позив уопште, и 2.) психо-физичка анализа кандидата за дотични позив. Први посао врши се од стране психолога анкета према стручњацима, а други посао обавља се испитивањем кандидата.

!Е. Саветовање позива на основу експериментално-психолошком | испитивању способности.

(С правом је чувени амерички психолог Минстерберг приметио да смо при избору материјала за израду једне ствари много пажљивији него при избору људи за известан позив: тамо где се цинк може корисније и успешније употребити, пре ће сем. употребити него н. пр, бакар и гвожђе. При употреби мртвог материјала ми осмо врло пажљиви, а при употреби људског материјала за овај или онај посао и дан- дани препустили смо пукој случајности. Што је ово овако, узрок је што раније нису биле познате све потребне способности, а друго и с тога што научна Психологија није заузела онај правац којим иду остале природне науке, већ је била пре неколико десетина година чисто и голо, неплодно филозофирање. Данас је јасно за свакога паметнога ч0-