Учитељ

Учитељски Конгрес у Брну 945.

тељског уједињења, неће остати ван оквира Ф. У. Н. Ш. Савез чехослов. учитеља конкретно је овом приликом показао, да зближење и блиску сарадњу свију организација истински жели, а нема намере да икоме намеће своје гледиште, нити своју организациону форму.

Пријатељско вече.

У великој сали соколског Стадиона скупило се још уочи конгреса, у суботу 30. јуна увече преко хиљаду учесника и гостију на поздравну вечеринку уз музику. У част словенских гостију са стране и позватих заступника домаћих учитељских организација, школа и просв. власти, приредило је председништво 5 Џ Св заједничку вечеру, у којој је учствовало преко 80 особа у пријатељском разговору, који је лично зближио многе раднике на истом културном пољу, који су се дотле знали већином само из далека. Кад је председник, колега Хрејса, држао свој поздравни говор, изазвала су најрадоснији одзив целога скупа имена југословенских гостију, колеге Петровића, председника Удружења Југословенских Учитеља, даље колеге Станојевића (редактора „Учитеља"), Вујанца и Рабреновића (референти Мин. Просвете), Zwjiazku nauczytelstwa 5К0О] ротуглесћлузћ, колеге посланика Вавжиновског и нашег Војте Бенеша. Заступник вароши Брна поздравио је учеснике конгреса на тлу главнога места Моравске, а после њега говорио је веома симпатично YO M, ректор Масариковог Универзитета проф. Др. Калаб. Он је веома истакао значај рада учитеља народне школе, која је основица пирамиде школског и просветног система у држави. Изјавио је своју жељу за блиском сарадњом између учитеља и професора свих школа и поздравио с похвалом идеју 0 зближењу тих категорија у организацији, што је такође део програма овога конгреса. Говор ректора Др. Калаба био је пропраћен што је сасвим разумљиво, одушевљеним изјавама одобравања од свију слушалаца. — Мин. саветник Јоз. Чер_ ни, у даљем говору, говорио је, о идејном наслеђу, које учитељске организације једна другој предају, обавезујући своје наследнике за истрајну службу на месту првих стражара истинскога напретка. Изјавио је, да је уверен, да ће и данашње и будуће наше учитељство остати верно своме запостав-