Учитељ

Дечја продуктивност 901

aa S TEN

вредност. Путеви и начини продуктивног di ea су веома разноврсни, а одређивање њихове вредности се може односити на разне области науке и уметности, као и на све могуће односе човекове.

Ко не ствара, тај не уноси нове вредности у живот. Ко прима све од другога, понављајући, репродукујући, подражавајући и акцептирајући све без резерве, без ограде — „на веру", тај мисли по укалупљеним формулама и стереотипним нормама, остајући увек без духовне снаге да сазна нове путеве и нове методе мишљења. Такав човек проводи живот по угледу на другога, што означава оштру црту још оштрије немани: одсуство критеријума и самосталног чврстог уверења; ту је сазнање диверзно, увек лабилно; ту је потпуно ONOTIDO Пухов интенција. Такав ч0век нема сопственог „јест' и „није", свог „закона“ и „принципијелног уверења", до кога је могао доћи сам, сопственим духовним радом, кога би поставио изнад себе. Свој глас у друштвеним радњама он даје, не по свом дубоком уверењу, већ увек за оно, зашта су свој глас дали они људи, с којима се он случајно познаје и чије мишљење и он „дели", јер није у могућности, да самосталним радом решава о правилности, умесности и оправданости ове или оне радње. Он једноставно сматра да је добро, корисно или лепо оно, што хвале, подржавају његови пријатељи, познаници, његове новине или његова политичка група; њега узбуђују разлози, који негирају и одбацују мишљења његових пријатеља, личних или „начелних". Такав прима, копира и фаворизира само оно, што му одређују обзири личних амбиција и сујета, или празна конвенционалност, где ум, срце и воља не играју пресудну улогу. У оцени људи, такав се обавезно руководи љигавим кодексом пристојности и морала или партијском и клубском дисциплином, благонаклоношћу клубских шефова, а често и завишћу и пакошћу

према онима, који делају самостално у одређеном правцу. Такав тип човека је немогућ за носиоца здравог смисла и прогреса. Он је синтеза свега и ништа: свега — туђег, ништа — свога. Такав је тип далеко од озбиљних виших амбиција; он не користи. друштву, већ на против, омета. Међутим, живот креће прогресу само онај, који је својим самосталним радом продуктиван.

Пробудити и развити у данашњем поколење продуктивну, стваралачку моћ — означава виши задатак учитеља и васпитача с тежњом, да истинском службом послуже вишим задатцима и ци-