Учитељ

Педагошки преглед 913

истог часописа одштампао је проф. От. МУ ћенп РШпег своје „Примедбе“ на Делектов чланак. За право државе и отуд за школу народне заједнице заузима се, с научног становишта, Рг. ћ, с. Егаз! Кпеск, у својој књизи „Решвеће КиНигроннк.“ Питање у колико је историјски основан и саобразан општем народном добру утицај, што га устав Рајха даје онима који имају право на васпитање, научно се истражује у спису Рг. Fritz a Blatner-a „Das Elternrecht und die Schule., У извесном смислу могу се као научни сматрати и два списа који у првом реду иду за тим да припреме подлогу за сопствени суд. Као један од ових списа ја сматрам акта за школски закон Рајха који је издао министарски саветник УаНег Гапде; а као други 5. свеску „озећпеНепгеће“ Немачког Учитељског Удружења. Изразито лична књига коју ипак смемо означити као научни принос школској борби садашњости је „Места! ипа Мегтасћtniss Zehn Jahre Schulpolitik und Pidagogik im Geiste Pestalozis und Disterwegs“ on Heinrich Wagge. HajGomu moka3a за то, да су у години 1927. школско-политичка питања имала превагу над педагошким питањима у ужем смислу, је чињеница што „Jahrbuch des Erzichangswissenschaft und Jugendkunde,“ који издаје Џпоп Решвсће Verlagsgesellschait, y cBojoj npyroj књизи (1926) и трећој (1927) уместо да садржи васпитно-научна посматрања, она се потпуно бави школско-политичким расправама. Свеска за 1926. истражује односе државе, школе и цркве, при чему учествује осам различитих писаца са исто толико гледишта. У свесци за 1927. пуиказују чланови разних политичких партија, културно политичке принципе и захтеве својих партија, сем тога још и по један представник евангеличке и католичке цркве приказују став који њихове религијске заједнице заузимају према омладини.

Пре него што је поново почела борба за школски закон. Рајха, стајао је свет васпитача под утиском једне свечаности љубави, мира и јединства. То је била свечаност стогодишњице Онога дана када је Песталоци затворио своје очи у Бругу. Тај је дан, у ствари, у извесном смислу ујединио све бар једном. У свим културним“ земљамн славио се овај дан, у Немачкој су сви правци у политици, верском животу, световном мишљењу и васпатању узели учешца у Песталоцијевој прослави. Било би сувише тврдити да су они сви сада у фак-