Учитељ

922 Учитељ

и културне политике, доказивали су, да је Војта Бенеш не само најомиљенији, већ и најправичнији представник учитељскога мнења, изабрани тумач данашњих учитељских болова, тежњи и циљева. |

Другога дана појавио се у дворани конгрес стари управитељ Јозеф Улехла, кога су сви присутни поздравили одушевљеним аплаузом. Дирнут, проговорио је укратко о своме научном раду, при чему је за моменат указао на своје срце, рањено незахвалношћу и неправдом, које су му пре кратког времена са извесних места учињене. Али је зато био обасут изјавама поштовања. и љубави од целога скупа и у том моменту је посл. Војта Бенеш с правом рекао у име свију нас, да Улехла није никада престао да буде духовни вођ целокупног прогресивног учитељства.

У једноме делу конгресовог рада у понедељак учествовало је и педесет осам пољских учитељица и учитеља, које је предводио колега Казимир Мајер. Били су од свију срдачно поздрављени. Завршним говором председника кол. Хрејсе, који је изјавио. своје задовољство због веома успелог конгреса и пожелео успеха | свима. иницијативама и побудама, које су се на конгресу појавиле, _ закључен је у понедељак око 2 сата после подне рад пленарнога. конгреса. ~

Удружење учитељства свију школа.

У понедељак после подне одржала се у Беседном Дому кратка конференција о могућности за стварање слободног удружења учитеља народних школа са професорима средњих и висикох школа. Осим заступника Савеза чехосл. учитеља, били су при- _ сутни: делегат Удружења високошколских учитеља чехословачких _ проф. др. Биџовски са Карловог универзитета, делегат Савеза УЧИтеља престонице Прага, кол. Рот, и заступник Украјинског педагошког института у Прагу, проф. Сирополко.

Централно удружење чехослов. професора средњих школа послало је писмену сагласност са идејом о удружењу и приложило свој детаљни пројекат организационих статута. Обећало је, да ће у даљем раду учествовати после ферија, а за ову конференцију се извинило. Изјаву сагласности и извињење послао је такође :. aвез словачких учитеља у Братислави.

Председник М. Хрејса говорио је о побудама, које су навеле