Учитељ

Књижевни преглед 933

Други период (од деведесетих година, па све до смрти) је једноставнији, али важнији. У овом периоду Глишић прерађује и поново преводи своје раније преводе. Преводилачки рад сматра као „неку врсту књижевног рада." Преводи пажљивије, са више стрпљења и критике и то искључиво са рус“ ког. Оригиналан рад у овоме периоду он сасвим напушта.

Tr. Бабић налази да „Глишић као преводилац најбоље објашњава Глишића као оригиналног приповедача" и да је „његов оригиналан рад немогућно разумети без његова преводилачког рада, који му је био путоказ, подстрек за оригинално стварање."

3) У трећем огледу г. Бабић је дао драгоцених података о Словенцима и њиховој књижевности. Оглед је штампан још 1923. год. у „Просветном Гласнику“ и, нема сумње, знатно је допринео бољем познавању овога дела нашега народа, који нам је, и крај свега великог интересовања, ипак најмање познат; али он тиме није изгубио ништа од своје вредности. Напротив. И г. Бабић је добро урадио што га је овде објавио. | . i

Неколико оваквих огледа, који би обострано обавештавали нашу јавност, и што више превода, нарочито антологија, потребније су нам од свих политичких пактовања. =.

4) Последњи оглед посвећен је Алекси Шантићу, Написан је топло, са великом љубављу. Све мене, све фазе, кроз које је прошао овај наш неоспорни песнички таленат, изнете су. Нема уњему ни једног закључка да није на своме месту и да није документован. |

За г. Бабића се с разлогом може рећи: да о књижевности пише књижевно, и то нека је препорука овој његовој првој књизи „Књижевних огледа".

Лесковац (Умка) ~— | Вит. 6. P.

_ Гласник етнографског музеја у Београду. Књига Јин. "уредник др. Боривоје М. Дробњаковић. Београд. 1926 и 1927. Наш Етнографски музеј био је саставни део Народног Музеја све до 1899 г. када је донета одлука да се одвоји засебно и добио зграду, завештану тестаментом пок. Стевче

Миха:ловића. великог српског добротвора, у којој су смеУ , , |

У