Учитељ

382 Унитељ

а И а 1 Е 4А БАР А ИН БИ ________--

Једна мала сада поставља мени питање: а ко наслеђује вашег краља кад он не би имао деце» Ја сам јој то објаснила. Друга ме пита: „А како се ви зовете> (За све време наставница се готово ништа не меша). Кад су чуле моје презиме, устаје једна ученица па ће рећи: „Па сва се имена српска тако свршавају . Ја потврдих тај њен закључак и ако је она знала само за моје презиме и г-ђе Јовичић. Овде се умешала наставница и ставља питање: која ми зна казати које римско име» Настају набрајања и сва та имена пишу на табли изводећи само закључак да се римска имена свршавају на 5. Наставница пита. да видимо сада немачка имена. Ученице набрајају и долазе до закључка да се многа свршавају на ет. Али једна ученица констатује да има немачких имена и на из и пита наставницу од куда то. Наставница објашњава да је то остало још из оног доба, када су Немачком господарили Римљани. Наставница их затим пита где се налази Београд» Једна ученица излази и показује га на мапи. Једна мала устаје и моли ме да јој кажем како се Дунав каже српски. Осећало се већ по мало код све деце да ће кроз који тренутак настати ферије. У 11. часова морала сам се са њима растати. При излазу свака се са мном руковала. Млађи су ђаци отишли кућама, а старији су отишли на пливање, јер је у немачким основним школама пливање обавезно. Три пута недељно имају они те часове на Мајни. Велико ферије им траје само месец дана.

Сутрадан 13-ог јула пошла сам изјутра из Франфурта за Брисел и стигла по подне око 6 часова. Како сам била уморна од пута, тога дана нисам хтела никуд излазити, хтела сам да се одморим и што раније легнем. Али вече је врло споро долазило. Било је близу 10 часова а у соби се још могло читати“ без електричне, светлост За читав |], сат тамо је дужи дан.

Сутрадан одмах сам пошла да тражим госп. запуен-а инспектора школа, за кога сам имала писмо. На моју велику жалост нисам га нашла код куће. Био је 14 јули. Тај велики народни француски празник празнују и Белгијанци, и тога је дана као ну Француској велика школска свечаност и делење награда. Г. инспектор био је на тој свечаности. После два дана покушавам опет да потражим господина инспектора и налазим га. Он и његова госпођа дочекали су ме врло љубазно. Кад је чуо да сам га тражила још 14-ог — рекао ми је да му је јако жао што га нисам нашла, јер сам изгу“. била да видим једну лепу њихову ђачку изложбу, и да ћу тешко моћи шта видети, јер су све школе распуштене и фе· рије траје до ! септембра. Ја сам онда изразила жељу да бар видим једну школску зграду, кад су већ такве прилике да ништа друго не могу видети. Како је он тога дана био зау-