Учитељ

Наставни програм за учитељске школе · 617

дукције и аналогије) као и њихове примјене. Укратко спознајна теорија и њезине најглавније репрезентације.

3 Дидактика (Опћа наука о настави): На основи хоспитовања у вјежбаоници, које се врши читаву годину по један наставни сат у вјежбаоници сваке седмице објашњава се: задатак наставе (обучавање, учење, образсвање), наставна грађа (избор наставне грађе, наставни програм и принципи, према којима се одабире наставна грађа за народну школу), путови у настави, облици наставе и артикулација наставне грађе с нарочитим обзиром, да ученици упознаду темељито и практично на раду све врсте артикулације на основици психолошкеј, физиолошко-психолошкој, логичној, емоционалној или волунтаристичкој. Мотрење и проучавање објективне и субјективне стране дидактичне методе, на основи досадашњега проучавања, као пријелаз к раду, што ће га сами учитељски приправници изводити у основној школи идуће школске године. Познавање школске организације у нашој као

и у другим културним државама. | Образложење: Колико сам досада запазио, тај се рад вршио у учитељским школама без икакве везе са школским радом, и хоспитовање учитељских приправника ишло је једним путем, а теоријско објашњавање дидактичних принципа другим путем. Учитељи вјежбаоница нијесу се нимало обазирали на оно, што се управо предузимало из дидактике, па су приправницима објашњавали своја практична предавања врло често са стајалишта посебне методике, тј. онако, како би то требало објашњавати у највишем разреду учитељске школе, а не код проучавања дидактике. Зато је најбоље, да учитељи методике и дидактике сами изводе практичне вјежбе у вјежбаоници пред учитељским приправницима, јер ће тако показати ученицима на примјерима управо оно, о чем ће бити говора у сату дидактике.

Од 7 сати одређених наставним планом за овај разред употријебиће се 1 наставни сат за хоспитовање у вјежбаоници сваке седмице, а остали сати за теоријско објашњавање рада, што је посматран у вјежбаоници.

М разред:

1 Историја педагогије: главне етапе у развитку данашњега педагошког схваћања од најстарих вргмена до данас, на основи читања дјела из педагошке литературе. Главни претставници педагошкога схваћања у појединим педагошким раздобљима на основи педагошке лектире. Најистакнутија схваћања свијета и живота у појединим раздобљима и њихеви утјецаји на формирање подагошких схваћања, а једнако и упознавање других главних фактора и прилика, које су утјецале на развитак педагошкога мишљења.