Учитељ

| | 4

626 Учитељ

ДЕВЕТ ЗЕ ЛЕНЕ ЕВА НА ТРН АРАС Бре ИВ На

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) Домаћа књижевност

· Увод у нову школу и савремену наставу, од Ор Влад. Спасића, проф. учитељске школе у Београду. 1930. 7. Цена 15. динвра.

Актуелни покрет за трансформацијом досадашњег формалистичког, укоченог, укалупљеног васпитања, као механичко схваћање интелектуалног живота у настави, све већим замахом продире на све стране, и утире пут новом васпитању — новој школи. Данашњи век може се пуним правом назвати веком детета, јер су се готово све гране науке концентрисале / једној тачки — проблему васпитања, — наставе, психичком и физичком развитку будућег човека, будуће генерације. Свугде се све више и више осећа потреба реорганизације методе, програма и унутрашњег школ. живота, који карактеризују досадашње школе, те нужност управо лебди у ваздуху, и шири се рапидно, заразује и обухвата наставнике, као и ученике, па и њихове родитеље. Зато књига госп. Др. Спасића, која говори о овом актуелном питању долази у добар час, и заслужује тим већу пажњу, јер ми на жалост оскудезамо на делима ове врсте, сем некојих издања наших заслужних педагога, који су дали импулс раду и развићу на том пољу. „Увод у нову школу и савремену наставу“ може се поделити у главном на три дела. У првом делу изнаша аутор погрешке старе школе учења. Истакнувши идеје савремене школе теоретске и проведене у пракси, њихов значај и вредност, даје нам затим кратки историјат радне и активне школе, која се базира на идејама извесних великих педагога | још из доба хуманизма па натурализма, филантропизма итд., њезине почетке индустријског, занатског, пољопривредног правца па еволуцију ка данашњем схваћању.

У 11 делу упознаје нас писац са типовима, или боље правцима школе рада, тако мануелним који заступа Кершенштајнер, по којем је „радна настава као посебан, самосталан предмет, а уз то и као принцип радне наставе"; па интелектуалним „школе слободног духовног рада", којој је главни претставник Гаудиг. — Из ова два правца једнострана у својим тежњама за остварењем развија се нова фаза школе рада као психо-физичка, која тражи телесну и духовну активност. Обрадивши концизно зачетак школе рада и њезине главне фазе, прелази аутор на савремене струје и појаве разних метода и система, које су захватиле запад рушећи тако старе педагошке идоле.