Учитељ

Књижевни преглед

637

Нови живот, лист за безалкохолну културу. Изишао је из штампе 3 број (март 1930) овога антиалкохолног часописа којега издају у Загребу проф. Др. Машек и другови. На челу листа налази се слика предсједника Чехословачке републике Г. Масарика. Са пригодним чланком поводом његовог 80 рођендана, пошто г. Масарик, како је познато, већ одавно припада трезвењачким редовима и заузима угледно мјесто међу првацима свјетског антиалкохолног покрета. Др. Милан Јоваковић - Батут у чланку „Кад се од пића растрезниш“ приказује очима финог психолога стање у коме се човјек налази послије ноћи проведене у загрљају алкохола. Затим долази опис пута Др. Р. Хергода, генералног секретара Међународног бироа против алкохолизма у Лаусане и по Југославији. У чланку „Наша безалкохолна пића“ осврће се уредништво на чланак проф. Др. Ф. Бубановића и доц. Др. Ф. Никшића који је под истим насловом изашао у јануарском броју „Лијечничког вјесника“. У чланку „Међународна политика вина и винских криза“ говори се о раду Интернационалног бироа за вино у Паризу у вези са његовом децембарском сједницом и изјавама Др. Вел. Стојковића о њој. На крају долазе уобичајене рубрике „Антиалкохолни покрет у Југославији“, „Привредни преглед" и „Биљешке“. Лист уређује Др. Вук Врховац. Наручује се код управе листа, Загреб, Вилсонов трг, Новинарски дом. Претплата на 6 бројева само 10 Дин.

. Глигорије Божовић: „Робље заробљено“. Издање књижарнице Геце Кона. Београд 1930 г:

Г. Божовић одавно пише. Мостарска библиотека издала је његове приче „Из Старе Србије“ још 1910 г. Али тек после рата његова се књижевна делатност развија и он заслужено улази у књижевност. Од њега имамо до сада: „Узгредни за4писи“ 1926, „Приповетке“ 1926 год., „Црте и резе“ 19928 год, и најзад ову збирку „Робље заробљено“. ;

Г. Божовић је познат поглавито као фељтониста „Поли: тике, отуда се његове приче у овим збиркама читају по други пут. Али оне ће се читати више пута и увек с уживањем, а то и чини вредност једног књижевног дела. А његово дело је изванредно у свему по мотивима које обрађује: пејзаж, фолклор, психа и етика нашега јужњака и динарца; по стилу и језику, који је свеж, непосредан, изразит и расан.

По елементима, које узгред а кадшто и са тенденцијом уноси, г. Божовић у књижевној форми даје сугестивне етно-' лошке и етнографске информације отуда његова прича, поред књижевног, има и национални значај. Дела са таквим особинама сама собом се препоручују.

Опиј; тог, Когобка ргаујиса у ренћ дејапић 5 реет, р!езот 1п содђо. Брза! Топе Сазрап. 7а1од!а Осе јзка изкатпа У Бјађђам 1930. — Сепа Ђтобтапети Ттуоди 12 Пут. Хагоса зе