Учитељ

Појам и важност способности у васпитању 341

Дакле, старајући се да постигне оно што се од њега тражи, наставник нити има времена, нити хоће да се позабави са децом која успевају и са оним у чему деца показују нарочито напредовање и према чему имају специјалне наклоности. Да би постигао циљ и извршио, постављени му, задатак, он сву своју пажњу обраћа слабим областима дечјег духа. За области у којима дете напредује, он се не интересује више него један лајик у васпитним стварима. У интересу реда, заједничког рада и развијања слабих дечјих способности, наставник чак сузбија све оно што штрчи, што иде испред већине. Укратко: сав се наставни рад и напор најчешће своди на обуздавање природних диспозиција и потстицање васпитаника с оне стране где он нема својих сопетвених склоности и способности.

То је метода „нивелисања“, која данас господари у нашим школама. Она тежи изједначивању свих ученика и унифицирању људи, који ће као суграђани заједно живети. Метода „нивелисања“ не познаје индивидуалне разлике. Она сматра, да се добром наставном методом један исти васпитаник може припремити да постане колико лекар толико исто и васпитач, уметник, војник, радник итд. ; | Е

Шта се може постићи пак методом најбоље показују општи резултати школе с којима данас нико није задовољан и ми се у то, на овом месту, нећемо упуштати. Али ћемо указати на факат, да се овако радећи страховито много времена губи и огромна енергија троши и то све узалуд, јер је то неприродан рад, неприродно васпитање пошто „на нашој планети једна личност само онолико даје од себе, у колико се буде обраћало на њене природне способности, па да је, услед тога, чист губитак у | времену запињати у стварању извесних способности у њој, којих она нема“ (Клапаред). Ма -

Због тога, нама се данас императивно налаже да напустимо поменуту методу „нивелисања“, методу која хоће да ствара универзалне медиокритете и пођемо путем развијања индивидуалних способности чија је егзистенција толико очигледна да се не мора доказивати. Али, да бисмо се на то одлучили морамо најпре бити на чисто с тиме, шта подразумевамо под индивидуалним способностима, а затим морамо схватити њихову важност у васпитању. То је задатак ових редова. -

Шта је, дакле, способност» На ово питање можемо одмах одговорити овако: Моћ једне -личности да извесну психичку или психофизичку радњу, делатност, врши лако, брзо и целисходно зсвемо способност. Но како се та моћ обично наслеђује, то способност није ништа друго, до урођена диспозиција за ову или ону психичку или психофизичку активност. Према томе, урођене диспозиције једне индивидуе, које јој омогућују лако и брзо напредовање у извесним областима психичке и психофизичке активности, тако да у њима може (али не мора) постићи савршен-