Учитељ

Славни педагози хришћанског старог века 359

"прегледао старији латински превод (Итала) Новог завета и Псалтир и један нов превод јеврејских и армејских књига Старог завета. Оба рада употребљени су заједно под именом Вулгата у западној цркви.

Као настојник једног манастира у Витлејему посветио се великом ревношћу васпитању и настави дечака. Његов глас доброг васпитача допрео је далеко преко граница Палестине. Родитељи су се обраћали њему за савет ради васпитања своје деце. Овим поводом настали су важни списи, од којих су нам сачувана још два: писмо Римљанки Лети: ,О васпитању њезине кћери Пауле, коју је побожна мајка посветила Христу и девичанству“ и писмо упућено његовом пријатељу Гауденцију: „О васпитању мале Пакатуле". И писмо говорнику Магну о употреби паганске литературе и писмо Паулину о учењу Светог писма имају дидактичан карактер и вредност.

Најзначајније мисли из ових писама јесу:

1) „Учи раније оно што ћеш после да поучаваш“.

2) „Дете не треба никада да учествује на јавним гозбама; па ни у родитељској кући".

3) „Треба избегавати да дете показује мржњу према учењу. Учење не треба да буде робовање него забава".

4) „Као очигледно средство за учење читања деци да се дају слова од шимшира или од слонове кости. Слова да се 03начавају именом и да се од њих састављају речи. Састављене "речи не треба да буду случајне и безначајне, него одређене и «са ревношћу одабране."

5) Дете треба навикивати да речи изговара неокрњено и јасно. Још је истицао, да се женска деца брижљиво уче у жен«ским ручним радовима.

Аврелије Августин (354—430)

Августин је рођен у Тагасти у Нумидији. Отац му је био незнабсжац и управник Галије, а мати му је била хришћанка по имену Моника која је постала за сва времена светли пример мајчиног васпитања. Касније као еписког у Хипу био је Августин један од главних помагача оне значајне везе касније класичне просвете са хришћанском догматиком, која је доцније "надвладала у манастирским школама средњег века.

Све просветне проблеме 4 и 5 столећа — паганску и хришћанску просвету, образовање клира, проширење катехумената и катехезе — решио је Августин ауторитативно за будућа времена.

Сем тога не налазимо додуше у његовим списима складно расправљање питања о васпитању, али налазимо велики број појединих психолошко-педагошких истраживања, која још да-