Учитељ

Школска реформа у Бечу 371

понекад силом накриво насађују на Хербартова начела о формалним ступњевима!

Или разговор о води, њеним особинама, користи и штети од ње — све у вези са писањем и учењем правописа. Деца пишу на табли реченице и исправљају се: По води се може пливати, на води се може пловити (возити) итд. Затим се из наставе ручног рада прави чамац од хартије.

Предмет разговора мора бити толико занимљив и начин обраде градива толико приступачан деци, да она учествују у настави не због неке награде или казне, већ због занимљивости самог предмета о коме се разговара. Кажу да им је највећа казна забранити детету да учествује у разговору. Појмљиво је да би било немогуће са наставним програмом какав је наш и под условима за рад какви су код нас. Шта више све ово није могуће извести ни у сеоским школама у Аустрији. Живот једног великог града, музеји, зверињак, кућа јужног биља, многобројни излети, наставна средства, пројекциони апарати, школски биоскопи, радио, ђачке књижнице у Бечу итд., стварају такву средину у којој се развија аперцептивна снага ученика и, при употреби од стране учених и вештих бечких учитеља, чине наставу занимљивом и драже дечји дух.

Што је више могуће учитељ се на часу повлачи и оставља деци да разговарају, да се питају, да проналазе и стварају. Учитељ се само каткад умеша у дискусију, пита или објасни, да би дао онај ток говору, који он жели. Опо ОјбсКе] вели: „Као типични облик међусобног дејства учитељевог и ђачког рада сматра се учење у облику питања и форме учења слободне дискусије са њеном подврстом, такозваним „парламентарним обликом учења (реферат, противреферат, дискусија"). Да би такав рад био могућан први и најглавнији услов је да у разреду буде што мање ђака и да они буду приближне интелигенције и искуства. Због тога је у Бечу прошле школске године на једног наставника било просечно двадесет и девет ђака; сем тога малоумна деца одвајају се и иду у помоћне школе (НШавећшеп), осакаћена деца у нарачите школе, деца са слабим видом или слухом такође се надвајају итд. На тај начин су учитељи лишени могућности да одговарају и испадну криви за туђу, дечју памет!

Не могу да изоставим једну чињеницу. Увиђајући колику пустош чине алкохолна пића у здравственом, привредном и моралном погледу код народа, у бечким школама је заведена антиалкохолна настава. Треба поменути један врло леп моделовани разредни рад, који се зове: опасност од алкохола — и који претставља две породице, трезвену и алкохоличарску.