Учитељ

Страна књижевност 391

"и другог створи једна духовна заједница. Разуме се да су против његових назора устали многи педагози. Пјер Бове је на пример критиковао сам појам школе рада тврдећи, да се у свакој школи ради и да се према томе свака школа може назвати школом рада. Али је руски педагог Блонски највише устао против Кершенштајнерсвог принципа мануалног рада. Он стоји на гледишту, да је мануални рад на измаку и да ће он ускоро припасти прошлости. Данас је по његовом схватању доба машина, доба стројева, индустрије и осталих техничких проналазака а не доба заната. Нашем веку не одговара једна занатска школа, какву замишља Кершенштајнер, већ једна индустриска школа. Занат„лија више не спада у свај наш век у коме владају пара и електрицитет. Због тога ученика још у основној школи треба упознати са индустријом, треба га увести у индустријски организам, упознати га са напретком индустрије и учинити га њеним господаром. Постати господар индустријске културе, то треба да буде циљ живота а он се постиже постепено од дечјег доба па кроз цео живот.

Против Кершенштајнеровог схватања устајао је и Гаудиг, претставник слободног и самосталног душевног рада. Он је на"рочито „нападао досадашњи васпитни и школски систем у коме је учитељ био све и где је учитељ радио све. Тај положај у новој школи учитељ треба да напусти и да рад пренесе на ученике. Разред треба да постане једна радна заједница, где ће сви радити и сарађивати на добру заједнице. Добро организована обука треба да буде циљ савремене школе и принцип модерне наставе. Гаудиг најзад мало говори о ручном раду већ о духовном "раду, јер школа није физичка БРИН већ првенствено духовна радна установа.

Ђованеци истиче, да су талијански педагози питање ручног рада у школи рада у главном решили. Он износи, да ручни рад има вредности само у духовном смислу и да је бесмислица „стављати га у центар целокупне наставе, За њега је школа рада активна школа и место мануалне он истиче интелектуалну активност као принцип наставе. Он је против засебних часова "ручног рада и као присталица укупне наставе он препоручује, да ученици израђују само оно, што ће им користити у настави и што је тесно везано са наставом. Противник је и формалних ступњева, који истина никада нису ни ушли у Италију и истиче личност учитељеву, од чије спреме и способности зависи, да ли ће активна школа оправдати свој опстанак у будућности.

Радиша М. Стефансвић

Ог. Как Згећ: Напађисћ дет Витаетоомтајитрћеде. "Страна 404. Година издања 1930.

Питањима васпитања и социјалног збрињавања ненормалне деце посвећује се данас у културном свету велика пажња.