Учитељ

~

Нове књиге и листови ј "395

Педагошки систем и школска реформа. Ђованије Ђентила, од Д-р Јозефа Хендриха, превео Јарослав Мали. Београд, 1930 г. Цена 7 динара.

У издању педагогијске књижнице коју уређује г. Милан Шевић, професор, изашла је ова књижица, у којој се излаже систем и школска форма како их замишља чувени талијански реформатор Ђовани Ђентиле.

Као што је познато, националном васпитању се данас нигде не обраћа онолико пажње као у Италији. Тамо је постао

"један читав систем владавине, коме је главни задатак издићи

изнад свега национализам. Народна влада, на челу које је г. Мусолини, одмах по своме доласку на управу, хтела је да 06нови идеглизам и то нарочито народни идеализам на супрот дотадашњем материјализму и ради извођења рефорама те врсте, г. Мусолини је позвао у своју владу министра Ђентила. Сам Ђентиле тада није био члан фашистичке странке; он је у њу ступио тек 31 маја 1923 г. Одмах по доласку за министра просвете, Ђентиле је позвао к себи све италијанске учитеље, да с њим раде на будућности отаџбине. Ђентилова реформа покушала је да школу учини великом васпитном снагом у новој свести народнога јединства. Та се реформа чинила новој влади толико подесна за остварење њевих циљева, да ју је Мусолини назвао најфашистичнијом од свих реформи. У овој се књижици износе начела реформе, која претстављају практичну примену Ђентилова система. Ђентиле сматра, да је учитељ у просвећивању народном најважнији чинилац. На учитеље треба апеловати за све ствари у том погледу. Учитељ који је свесан свога позива важнији је него наставни програм. Ради тога он много полаже на учитељско самообразовање. У погледу наставног градива Ђентиле избегава дидактички материјализам, формализам и баналност. У погледу религије Ђентиле има нарсчито мишљење. У књизи се још и са критичког гледишта као и са гледишта педагошког позитивизма према коме Ђентилова ре-. форма репрезентује ново крило идеализма, расправља ова реформа и износе разлози који говоре противу таквог схватања али који у неким стварима и одобравају Ђентиловим погледима. Реформатору се овом у књижици даје право нарочито у схватању његовом о вредности учитеља и учитељском самообразовању. Налазимо да је врло потребно да се наши учитељи упознају са садржином ове књижице. |

Тихомир Р. Ђорђевић: Наш народни живот. Књига трећа. Издање Књижарнице Геце Кона, Београд, 1931 године.

Г. Тихомир Р. Ђорђевић, професор Универзитета, до сада је дао две књиге ове врсте, у којима је на врло занимљив начин изложио наш народни живот. Сад је штампана и трећа г. Ђорђевићева књига која такође говори о народном животу опет на врло занимљив начин.