Учитељ

~

"УМ"

Ејдетизам у савременој психологији 417

психолога, који су се латили проучавања дечје психе у интересу педагошке науке.

Што се тиче ових закључака који се изводе из основне горе изложене тезе Е. Јенча и његових ученика, о њима се може говорити само пошто би се определили према самом њиховом тврђењу, да је ејдетизам нужни прелазни стадијум у индивидуалном развићу човекове психе. Међутим та теза још носи на себи карактер несигурне хипотезе. Многе чињенице са којима смо упознати говоре против тога, да се њој припише карактер психогенетичког закона: истина је наиме да је проценат ејдетичара врло велики, али је исто толики проценат и оних код којих ни трага од ејдетских слика нема. Њихова поменута теза јесте још само хипотеза која треба тек да се оправда. У томе циљу ваља имати у виду, да се извесна психоаналитичка учења подударају са овом Јенчовом тезом. С. Фројд јасно разликује појам слике од појма претставе, па с тим у, вези и мишљење у сликама од апстрактног мишљења, или, како он каже, од мишљења у речима. Мишљење у сликама је по њему и „онто — и филогенетски старије од мишљења у речима.““)

Друкчије ствар стоји са практично педагошким значајем ејдетских слика. Сам тај факат, да је међу ученицима ејдетски тип разних врсти тако многобројан, говори јасно у прилог тога, да наставник мора да води рачуна о томе, има ли међу својим ученицима ејдетичара и у коме обиму. При томе он мора да има. на уму индивидуалне разлике међу ејдетичарима. Има личности којима су њихове ејдетске слике у извесним предметима корисне или бар могу бити корисне. По правилу је тај случај код реалних природних наука. Тако н. пр. има ученика који у географији показују изванредан успех, благодарећи својој ејдетској слици коју створе о географској карти, са које исто онако читају имена река, планина и градова, као и са стварне географске карте. Али има случајева где ејдетске слике претстављају неверне ко-_ пије реалних опажаја. Интересантан је један случај који описује О. Крох, а који се тиче једног професора Зоологије и Ботанике. Он је имао врло верне слике о биљкама, а нарочито о микроскопско анатомским преператима биљних организама. Међутим слике из зоолошког наставног градива биле су тако неверне и променљиве, да му је немогуће било правити извођење наставе из тога предмета. Сасвим друкчије ствар стоји са апстрактним наукама, као што је математика. Ту су често ејдетске слике права сметња за наставу. Како штетан утицај могу имати ејдетске слике за наставу из математике показује овај пример. Један ученик могао је да научи свако геометриско правило. Али то његово знање било је тако нераздвојно везано за ејдетску слику оне фигуре, која је била нацртана на табли онда, кад је он на њој

по Беена. 245 Тећ под ба 25. св 21 5 Учитељ 21