Учитељ

Укупна настава 451

сву збиљу од већ отпочете наставе, нити да се предмети оделито обрађују по каквом нарочитом плану и распореду. Ако би се могло рећи, то је настава без оделитих предмета.

Поборници укупне наставе захтевају да се из првог разреда потпуно избаци читање и писање, а рачунање да се задржи само као посматрање и да се број часова у елементарној настави сведе на дванаест. На место свега траже да се укупна настава изведе у слободи и у учионици тако, да развија све телесне и духовне снаге дечје на овоме ступњу њиховог развитка, како би се тако приуготовила доцнија настава. Они су противници наставном плану и распореду часова, већ траже слободан избор градива и слободну обраду тог градива.

_ Да би се ово овако могло извести, од наставника се тражи да код својих ученика, пре почетка укупне и у току саме укупне наставе, испита и телесне и духовне снаге. Слаба и заостала деца издвјају се. Испитивањем духовне имовине код деце, наставник мора доћи до сазнања, какав и колико материјала мора да узме за извођење укупне наставе. Он мора да увиди која грађа највише децу занима и да ли је то градиво подесно за њихов узраст. Сам наставник дакле мора унапред да маркира крајњи циљ свога рада и од тога се не сме много удаљивати. Немогућно је, пак, овај крајњи циљ детаљисати и тако га извести до последње тачке, јер се не може унапред знати на какве ће се све сметње наићи на овоме путу. Главно је, да наставник зна, да укупна настава има да утиче на развијање разума, душевности (нарави) и развијање тела, које се у садашњој школи занемарују.

Да покушамо да овде дамо главну скицу за извођење укупне наставе.

За потпомагање развијања духа треба обрадити основне појмове. Њих треба наћи у групама: боја, облика и броја. Засновати лаке узрочне односе (питањем зашто). Сва чула натерати на темељну и опсежну разраду појмова.

Потребну грађу за стварање и задобијање групе појмова пружа у главном дечја околина:

1. Родитељски дом и школа и сви доживљаји који се збивају у њима и око њих.

2. Улица и игралиште (даља дечја околина). 3. Природа (башта, поље, шума, река итд.).

4. Годишња времена, односи времена (утицај на човека, животиње, биље и др.).

5. Свечаности и светковине.

6. Дечје тело (правила о чувању здравља) и тело животиња које се посматрају.

Највише се при овоме полаже на слободно дечје изражавање о ономе, што су сама преживела и искусила. Све оно, што