Учитељ

460 . Учитељ

Полазећи од уског породичног круга, трудићемо се да доспемо до највећих заједница — народа, државе и свега човечанства. Нарочито ћемо се старати да развијамо споразум и сагласност са осталим народима, који живе у нашој држави, и тиме да учвршћујемо смисао за државну целину. -

Исто тако настојаћемо да код омладине пробудимо интерес, разумевање и активну вољу за циљеве, које је истакло Друштво народа.

И Школа и нова педагогија

Све раније истакнуте идеје имају чврсту подлогу у новој педагогији и њеним помоћним дисциплинама. Развитак помоћних педагошких дисциплина довео је до дубоке промене назора о деци.

Највише је у овоме правцу учинила нова психологија. Н. пр. док је по Хербартовој психологији дете било смањени одрастао човек, дотле нова психологија тврди да се дете разликује од одраслог човека, како квантитативно, тако и квалитативно, и то и у телесном и у душевном погледу.

Ове разлике морају се имати у виду у целом васпитном раду. А нарочито је потребно имати обзира према особеностима дечјег развоја.

Генетичка психологија има да буде основ васпитног и дидактичког рада и да проистиче из познавања инстиктивног основа рада и из развоја појединих функција.

Чврстом подлогом васпитног рада не може бити само опште познавање дечјег развитка, већ студија и познавање свакога детета и његове средине. Само је на овај начин могуће пазити на начела индивидуализације, што је један од главних захтева нове педагогије.

Исто тако и нова психологија нарочито наглашује актив-. ност душевног рада (психичке делатности). Дакле, правилан узраст детета обезбедиће се само тако, буде ли се водило рачуна о активности. Васпитни и дидактички рад, не само што не сме ту активност ограничавати, већ је мора и потпомагати.

Целокупна школска организација мора тежити ка томе, да дечја особност добије поље за свестрано развијање. Овај је захтев изражен и у модерној идеји радне школе.

Радну школу не треба схватити једнострано, само као школу ручног рада, већ као школу која обухвата цело учениково биће, као школу у којој се може потпуно манифестовати дечја иницијатива, као што то захтева свестрани развој детета у смислу васпитног циља.

Ново васпитање, будући свесно значајног утицаја друштва, као што је већ било речено, чини социјални моменат сво-

јим главним саставним делом. За друштво се може васпитавати