Учитељ

464 Учитељ

Прашке школе својом обилношћу (253 школе основне и грађанске) захтевају унутрашњу психолошку диференцијацију (разнолику поделу) према разноврсном умном капацитету ученика.

9—19% ученика који не показују успех одмах у [ разреду основне школе, доказују да се прима много таквих, који нису још дозрели за школу, иако су обавезни да је походе.

На страни (у Америци, у Немачкој) по већим местима, специјалним установама за такву децу, прво се добро утврди њихово стање. Школски лекар их одабира и упућује у нарочите разреде у којима васпитачица поклања велику пажњу нези њиховог заосталог стања телесног и душевног, тако да у већини случајева, добро опарављени, прелазе у нормални 1 разред. Ове здравствено -социјалне и напредно-педагошке установе могу се топло препоручити и за прашку децу.

Избор ученика за помоћне школе врши се нарочитим редом, којом се приликом највише обраћа пажња на слабуњаву и умно заосталу децу. Особито је за препоруку у интересу педагошком (по угледу на Брно, Младу Болеславу, Пардубице и друга места) да се поједини разреди разделе у неколико ступњева, под управом једне самосталне, добро уређене помоћне школе. Где није могуће установити самосталну школу, може се установити експозитура најближе организоване помоћне школе.

Овакве школе прикупе у себе од прилике око 2% од целокупног броја ђака. Број ђака у једноме разреду не треба да буде већи од 20, јер у противном, отежава васпитни и наставни успех.

За ученике који изађу из помоћне школе треба установити "самосталне продужне школе, или бар одељења при обичним продужним занатским школама, у којима би радили учитељи помоћних школа.

Сем тога, и кад издвојимо децу која припадају помоћној школи, остаје у нормалним разредима доста ученика душевно прилично слабих, који неколико пута понављају разред и одлазе У 14 години из У разреда основне школе, или из 1 разреда грађанске школе. То су деца делом са већом интелигенцијом него ученици помоћних школа (тзв. слабоумни), а делом таква, која су заостала услед рђавог здравља, дугим заостајањем од школе, или услед каквих других узрока, као што су: запуштеност, неподесна социјална средина итд.

Практична искуства добивена у иностранству, где се овако поступа, уче нас, да посвети ли се слабим ученицима већа пажња, не добијају тиме само они, већ исто тако и остали, нормални и надпросечни, који се на овај начин ослобођавају једног великог терета.

Укаже ли се ова потреба, најбоље је одабрати 10—920% "такве деце и саставити их у нарочите разреде. Две до три су-