Учитељ
24 ђ Милорад Ж. Павловић
т
Морално васпитање ученика
_— Вештина формирати грађане за нацију и човечанство од Милорада Ж. Павловића, наставника Учитељ. школе у Шапцу
У развитку педагошке науке данашњи период с правом се назива „Модерни педагошки еклектицизам“, јер се он заиста сав исцрпљује у огледима, истраживањима, одабирању. Из огледа, који се састоје у проверавању најзначајнијих педагошких идеја, пониклих у главама најистакнутијих педагога новога века, а које су засноване на последњим резултатима дечје психологије, има да се одаберу оне, које се покажу за најбоље, и на њима да се изгради нов васпитни систем и нова доктрина.
Два су централна проблема данашње педагогије, на којима се ломе педагошка пера и у која је утонула педагошка пракса: проблем наставне методе и проблем методе моралног васпитања. И један и други имају уза се приврженика, бранилаца; и један и други имају противника, нападача. Први их грчевито бране, други их одлучно нападају. Чија ће бити победа, то ће нам рећи скора будућност. А, међутим, признати се мора, да и једни и други имају права: први зато, што стара метода званично влада у већини европских држава, одомаћила се, стекла право граБанства, постала обичај и има већину присталица зато што за другу, бољу не знају; други опет с тога, што увиђају да је данашњи метод рада стереотипан, да не одговара ни духу времена, ни дечјој природи, ни најновијим законима науке. Борба се, дакле, води између атавизма и еволуционизма, И а тизма и прогреса, између старог и новог духа, „старе“ и „нове“ школе, једном речи: између онога што је одиграло своју улогу. у социјалном животу, што је престарило, и онога, што се рађа, што је никло из погрешака и непотпуности старога, што је израсло из духа прошлости и што ће по законима природе неминовно наследити прошлост. 4 :
Из фазе у коју је борба данас доспела, да се закључити, да ће у питању наставне методе однети победу Активна школа, а у питању методе моралног васпитања ученичка аутономност или васпитање по принципу »бебдоитететет«-а. Прва је већ прилично позната нашем педагошком свету теоријски, а делимице она пушта, иако бојажљиво, свој корен и у педагошку праксу: Друга је код нас много мање позната. Могло би се готово с пра-