Учитељ

Један покушај комплексне наставе 49

Екскурзија по чаршији. а). Посматрање разних врста радњи: мануфактура, бакалница, дрогерија, гвожђарских радњи, продавница порцуланског посуђа, и задружне продавнице. Бележење назива робе, цена и порекла робе и свега оног што дознају од трговца. в) Уочавање разлике између задружне продавнице и приватне радње.

Овде је у кратким потезима изнет рад првог дана.

П Рад другог дана у учионици.

Где смо, децо, били јуче. Шта смо посматрали» — Пијацу. Кога смо видели на пијаци» Да ли су код наших старих биле овакве пијаце» Сећате ли се, децо, шта су стари Словени имали у средини жупе» — Град. Чиме је био опасанр — Зидом и рововима с водом. Шта је било у средини градар — Трг, тржиште. Напишите, децо, у своје свеске трг, тржиште (Мако ово деца знају, пишемо ради јачег истицања ових двају израза). А како данас зовемо тргг — Пијаца. Упамтите, децо, пијаца није југословенска реч, него талијанска, иако хоћемо да кажемо правилно српски боље би било рећи за пијацу: трг, тржиште. Али, децо, ова туђа реч се толико одомаћила у нашем језику, да је за дуго времена не можемо лако избацити. Где се налази наша пијаца трг, да ли у сердини града или на крају» — Зашто је у средини града» Да ли би било лако овима са вашаришта долазити да је пијаца тамо иза железничке станице. А онима са станице да ли би било лако долазити да је трг на вашаришту» Да ли сви градови имају пијацу — трг, као што је ова наша» — Немају. Да ли смо ми имали у Крагујевцу овакву пијацу пре десет година> Како су вам казали родитељи, каква је била стара пијаца Која је боља» Како зовемо ону ранију; — Стара пијаца. А ову што је овако лепа и уређена» — Модерна пијаца. Запишите то: Модерна пијаца. Ко највише на тој пијаци купује, да ли људи или жене» — Жене. Како је онда још можемо назватир —- Женска пијаца. Како се улази — На басамаке. Зашто је одигнутар Да буде сува. Зашто је покривена» — Да се може радити и кад је ружно време. Шта сте видели унутра» — Столове2 А на столовима» Деца набрајају: сир, кајмак, кромпир, пасуљ, јаја итд. Како се све то зове једним именом2 — Производи. Запишите то: производи. Како производе можемо још назвати» — Роба. А пошто они служе нама за живот, што њима намирујемо наше животне потребе, како их још можемо назвати> — Животне намирнице. Запишите цртицу поред производи-(—), па онда реч роба, па цртицу па онда речи животне намирнице (Овако: Производи — роба —" животне намирнице). Ко највише доноси робу на пијацу» Сељаци. Зашто они доносе робуг — Да је продају. Шта добију за робу или за производе» — Новац. Сећате ли се како су продавали и куповали робу стари Словени» — Мењали су кожу за оружје или за друге неке ствари. Зашто су тако радили» — Нису знали за новац. А зашто сад сељаци мењају своју робуг — За

Учитељ 4