Учитељ

Један покушај комплексне наставе 61

Предмете подигнем високо да их деца добро виде. Најбоље је да предмет држе деца пред собом. Приђем оној групи што моделује дуњу. Каквог је, децо, она облика» Дугуљастог. Шта има са стране» — Удубљења. А доле — Још веће удубљење. А шта има на том удубљењу» — Закржљали листићи. А горе» Петељка. Деца раде, наставник обилази и помаже им. Обилази се група која моделује јабуку. Каква је јабукаг — Округласта. Шта има горе и доле» — Удубљења. Које је веће» — Горње. Шта има на доњем удубљењу» — Закржљали листићи. А на горњем» Петељка. Помажем оној деци која тешко дају облик. Кад је готов облик јабуке, прави се петељка, која се одозго ноктом поравњује и ставља у удубљење.

На сличан начин моделују се: зрна пасуља, цвекла, јаје, кромпир, ротква.

Један час је употребљен да деца моделују предмете које су видела на пијаци и у радњама. Ту се пусти потпуно слободан избор и моделује се без угледног предмета, већ по замисли. Моделовала су разне врсте паприке, патлиџане, главицу црног лука и др. Наставник је помагао само на позив деце.

Сад ћемо, децо, да описујемо све ово што смо видели и научили. Шта бисмо могли описивати» — Пијацу. Шта ћемо прво написати» — Наслов. Децо, ја ћу написати на табли ту реч „наслов". Како зовемо место где се купује и продајег — Оно место где се купује и продаје зове се пијаца. Како бисмо могли укратко једном речи то казати» — „Назив места" (Децо, записаћу то на табли). Колико има врста пијацаг — Две... Да кажемо то укратко! — „Врсте пијаца". (Децо, записаћу то на табли). Како се зове ова прва пијаца још» — Модерна пијаца (записати). Шта се продаје на женској, а шта на сточној пијациг — На женској се продаје... а на сточној.... роба. Како бисмо то казали укратког — Врсте робе (Записати на табли). Како се зову они што продају, а како они што купују» — Продавци — купци (Записати). Ако продавци сами производе робу како се још зову» — Произвођачи (записати). А они што купују за трошење, како се зовуг — Потрошачи. (Записати поред произвођача). Кад сељак продаје производе које је сам произвео, како се он зове» — Произвођач. А кад купује потребе од трговца шта је онда сељак» — Потрошач. Ко зависи од сељака» — Грађани. А сељаци» — Од грађана. Како ћемо то укратко рећи» — Зависност сељака и грађана (записати на табли). Како зовемо онај посао кад неко нуди робу2г А како кад неко тражиг — Понуда — тражња. (Записати). Да ли је цена истој роби увек иста» — Није. Од чега зависи ценар — Од понуде и тражње. Како ћемо то рећи укратког — Зависност цена. Како се зову они што на пијаци продају а нису произвођачиг — Пиљари. Да ли је код њих цена роби као код сељака» — Није. Како бисмо 9 тим продавцима укратко написали» Пиљари. (Записати). Шта плаћају сељаци кад уђу у град да продају» — Трошарину (Запи-