Учитељ

124 Иван Кањух

облик акустичких халуцинација. „Реч је о једном хроничном болеснику. Он чује како глас његове бивше веренице понавља сваку његову мисао. Он то чује час слабије, час јаче. Када би он сам говорио гласно или би се са неким живље разговарао, тада глас не би чуо. Он сам то објашњава тиме, што није обратио пажњу на њега... Глас изговара његове мисли често пре него што би их он сам изговорио... Мисли би долазиле из његовог срца, оданде би прешле у срце Св. Пх., са њеног срца на њен мозак, а оданде на њене усне. Она тада изговара речи, она је чиста машина за репродуковање његових мисли. Он их чује у истоме моменту, када их је хтео изговорити. И када би читао и писао, све би то глас поновио. Да би глас испробао, он је често приредио шалу тиме, што је читао лутријске бројеве једне за другим и то би све глас понављао. =)

По интензитету акоасме могу бити веома различите. гласови могу бити тихи као шапутање, а могу бити и тако јаки као грмљавина. Тако је Декарт, услед дуготрајне повучености од света, халуцинирао како му неко невидљиво биће шапатом говори да продужи свој рад на тражењу истине. Ленау је напротив имао халуцинацију да неки невидљиви створови страшно урличу и праве читав урнебес и то не само у његовој непосредној околини, него и у његовом сопственом телу. „Понекад се осећам — пише он Емилији — као да ђаво држи лов у нервној шуми мога трбуха; чујем у њему непрестано лајање паса и паклени одјек сотоне. =) И Лутеру се често чинило, да чује паклену вику, нарочито ноћу, када би се пробудио из неког тешког сна. „Једне вечери, лежећи у кревету, — вели Лутер, — чуо сам како ораси у џаку праве тутњаву, излазе сами од себе из џака, обилазе око кревета, лете у виси ударају о плафон." “)

Карактеристично је за акустичке обмане да се гласови понекад, нарочито ако је по среди неко обољење слушног органа, могу и на једно ухо чути. Циен наводи и такав случај, у коме је халуцинант глас пријатне садржине чуо увек на десно, а непријатне на лево ухо) Није редак случај да се гласови чују и при запушеним ушима. Са овом последњом чињеницом стоји у вези и питање о акоасмама глувих. Ма да питање о акустичким халуцинацијама глувих још није довољно расветљено, толико се ипак са сигурно“ шћу може рећи, да се оне код глуворођених никада не јављају, док се код индивидуа, чији је слушни живац доцније атрофиран, могу каткада јавити и то у почетку чешће, а доцније све ређе и ређе, док најзад после 10—15 година потпуно не ишчезну. Тако је још Јоханес Милер забележио случај једнога потпуно глувог стар-

12) Ким бојааеја, Гле Наилшпаноп, ст. 38.

13) Видон уоп бофвсћан, Вловтарћје Гепам5 ст. 74. 14) (0. Гохођгово, Пет сетјаје Мепзећ, ст. 329.

15) Тћ, Хдећећ, н. н. м. ст. 465.