Учитељ

140 Е. Власак

узроковала је врло опширну дебату, која је заузела много времена првобитно одређеног за друге послове. Не може се ипак рећи да ова дебата није имала значаја. У њој је прво изложио становиште француске делегације кол. Дима из Париза, који је доказивао, да економска криза није појава, која погађа само Немачку, већ је то појава светска, која се тешко осећа и у државама, које су изашле као победнице из рата, па чак и код оних, које у опште нису ратовале. Показује се међународна зависност економског живота и нужност перманентних економских интернационалних комисија, јер напори за решење кризе потпуно индивидуални код појединих народа, јесу илузије за цео свет опасне. Потребно је да и учитељство својим утицајем ради на разумевању и споразуму у том смислу и да исто толико делује само и преко народа на владе својих држава за позитиван успех конференције за разоружање, која има да се одржи 1932 год. у Женеви. Тако исто и енглески делегат НепзћаП напоменуо је неполитичке и нератне узроке кризе нарочито разлоге, који потичу из техничког напретка и рационализације продуката итд.

У истом смислу, одбијајући једнострано тумачење кризе утицајем версаљскога уговора о миру, говорили су делегати из Пољске, Румуније, Чехословачке и из Лотрингије, који су дали информације о економским невољама у својим земљама. За међународну економску заједничку делатност и утицај учитеља и осталих службеника изјаснио се делегат холандски и аустриски (бечко учит. удр.), нашто су учестовали у дебати још и: заступник Друштва народа Др. Кулман, делегат удруж. немачких учитеља у Чехословачкој Републици кол. Рон и берлински делегати Волф и Милер, од којих су последња тројица, објаснили стварни смисао немачке изјаве, као извињење, зашто је летошња немачка делегација тако малобројна и нагласили бојазан и опасност, која проистиче из националног радикализма, који се шири код данашње немачке младежи, не признајући кривицу рата, и недужни носити целога живота тешке последице рата, са којима није имала ништа заједничко. На даљим скупштинама, којих је било свега седам, примани су извештаји федералних тајника, благајнички извештај, питање обавезне школске наставе и питање војничког васпитања омладине у школама. Из извештаја, који је дао ген. секретар Л. Дима види се, да Међународна федерација учитељска има сада 607.540. припадника удружених у 26 учитељских организација из 20 држава. Као нови ступили су учитељи из Норвешке, за хоспитанте се јавља организација из Белгије и Финске, намерава да приступи синдикат учитељства шпањолског, који сада после револуције изводи своју реорганизацију. Секретаријат федерације пружа стално многобројне информације о карактеру друтитвеном и педагошком, омогућује додир и коресподенцију свих удружења федерације, приређује анкете, участвује у раду других међународних корпорација интелектуалистичких и пацифистичких, посредује у путовањима и посетама учитеља разних народности, учествује у издавању међународног часописа за младеж и др. У диску-

ф