Учитељ

„завршно певање“ једне бечке школе 147

задабпјој Рођзкој Када оде роман Као уго ФЧођга озпоуа, та, аиђ ђе зћуајалје роуа Кога 5Ккојефуа 1 роја ћ ртозуеић рмнка, џорећје. У. 1 део 1 'Едисаноп еп Ројогле (РибИсаНопз ди Вигеаи штегпаНопа! Ф'едисаноп), епеуе 1031. — [ер је рштег ха рттепи зиугетепћ редасојућ пасеја и јефтзјанупој редарос [0 тејануе а Гограшвзаноп де Гепзејопетеп! еп Ролорпе (Ргоје де ја сотпиввјоп сопуодисв раг Је тишзће дез сшћез ег де |Аазисноп рибНаие). Магзоује — 1929.

МПап Земје

„Завршно певање“ једне бечке школе

Беч, крајем јуна 1981

У времену од педесет дана, колико сам провео на проучавању бечке школске организације, ја сам имао много доживљаја који претстављају право задовољство: то је било задовољство стручњака кад опази како су гледишта која он у теорији заступа успешно спроведена у пракси. А вредност бечке школске реформе и састоји се управо у том успешном спровођењу свих модерних и оправданих захтева које је педагошка теорија поставила и пре него се у Бечу почело с њиховим остваривањем. Остављајући овога пута на страну дух и вредност те реформе, ја хоћу да изнесем овде само један од тих доживљаја, јер је он за мене имао свој посебни значај, а читаоцима ће помоћи да правилно оцене предмет мога чланка „Живи грамофони“ („Учитељ“, св. 5 за јануар 1931).

Наведеним чланком ја сам одлучно устао против начина Како се код нас приређују тзв. дечји концерти, претставе итд. начина који с педагошког гледишта има значење чисто механичког понављања, равног оному грамофонских плоча. Да се сцене из Сирано-а де Бержерака, Мадам Сан Жен, Мадам Бетерфлај, Тротенције и друге сличне изводе с децом не из основне него и из „главне“ (некадање грађанске) школе, не би данас могло пасти на памет ниједнном бечком учитељу нити родитељу. А како се деца правилно васпитавају у том правцу, показаће врло убедљиво скромна свечаност, о којој је реч, и зато хоћу овде да је опишем.

Захваљујући љубазности директора вежбаонице на Педагошком институту, ја сам добио на полутабаку умножени „Позив на завршно певање дечјих певачких разреда Педагошког института града Беча, у корист акције: К)пдег аша Гапа! („Децу у поље!“), Време: среда, 17 јуна 1931, У 19 часова. Место: Учитељска кућа (дом), УП, Јозећзоазке 127,

На позиву је био изложен програм који доносимо такође у потпуности:

„Сунчев Петар (Зоплепрегег), игра с песмама.

Текст, којом је створена веза, од ученица 4 разреда.

Г део: У облацима -

И део: На земљи

Пошта у саоницама (1 разр.) Лекар и болесник (1 разр.) У радњи с играчкама (1 разр.)