Учитељ

222 Милица Цветковић

друге стране тежи се, да се одреде разлике у активности једних и других. Несумњиво да ово поставља занимљиве проблеме за расматрање. Кад бисмо одбацили ове проблеме, ми бисмо одгурнули сам живот, који управо и поставља те проблеме пред нас.

Деца су груписана према узрасту, али те групе се често размештају, особито у радионицама, у време слободног рада. Рад се, изгледа, руководи с обзиром на ова два принципа: 1) да се дете не принуђава на рад, за који нема у њему унутрашње побуде и не одговара његовом биолошком, психолошком или умном развитку, 2) да му се не даје знање, које није скопчано више или мање за опите. Забележено је, например, да се од осме године деца интересују трговином. Даје им се могућност ако желе, да уређују магазин, где се продаје све што је потребнно за школу. Потребна техника читања, писања, рачунања усваја се брже од дана кад деца схвате корист с обзиром на циљ, који се, у осталом на овај начин и постизава. Такви млади трговци се само потстичу на допуњавање празнина у рачуну, писању и читању.

Улога учитељева се састоји у томе, да прати и потпомаже детињи развитак и самооткриће, да сарађује као пријатељ, а ни у ком случају да господари дететом, јер је идеал, да се дете развија само. Такви учитељи су реткост и највећа је тешкоћа, на коју наилази ново васпитање у Америци, да се нађу васпитачи, који ће умети владати собом, који ће бити довољно слободни, да могу и деци оставити слободу.

Између осталих школа, које имају приближан идеал са готово сличним техничким средствима, најважније су: Чикашка школа Франсиса Паркера (Ргапсл5 Раткег 5ећоој), Њујоршка: Линколнова и Валденова школа (Ппсојп 5ећоо!, Уајдеп Зсћоо!); етичко-културна школа (Еисо! сиИшга! 5ећоођу у Њујорку и др.

Ове школе задржавају своје ученике до њиховог ступања на универзитет. Најразноврснији радови се врше у њима, помоћу њих. се припрема култура деце: драмске игре, издавање списа под редакцијом самих ученика и штампање од њих самих у шхолској штампарији, ручни и уметнички рад. Такви радови су од нарочитог значаја и ми стојимо задовољни пред производима у стиховима и прози, пред цртежима, географским картама и осталим радовима — дечјим делима.

Најзад постоји колеж за више науке (Апносћ СоПеге), где женска и мушка деца прате науке и раде једновремено у лабораториуму или трговачком предузећу са циљем да дођу у ближи додир са социјалним животом. Сваки студент има свог заступника, који га замењује у лабораториуму и који после долази на његово. место и тако даје могућност другима да заузму његово место у колежу. Сваки радни период траје пет недеља и. Американци су, изгледа, усхићени том комбинацијом једновременог умног и практичног рада за децу сиромашних родитеља.