Учитељ

320 Хроника

дели, то је Министарство просвете издало распис О. н, бр. 67657 од 2 новембра о. г., по коме се наставно градиво из земљописа за поменуте разреде има обрађивати по бановинама, а не по природним географским областима како је прописано наставним програмом од 1927 године.

Нов материјал за писање и цртање. — Државна штампирија је издала пов материјал за писање и цртање и пустила га у продају. Постоје вежбанке за писање и за рачунање, затим цртанке за слободво и геометријско цртање и писанке за косо и усправно писање, с угледним текстом и без овога, ћирилицом и латиницом. Свеске су од фине хартије.

Драгомир Обрадовић. — 19 новембра т. г. умро је и сутрадан сахрањен у Београду на Новом гробљу Драгомир Обрадовић, министар у пензији и дугогодишњи просветни радник. Драгомир Обрадовић родио се 24 јануара 1872 године у Забрдици округа ваљевског. По свршетку Велике школе у Београду био је професор у Крагујевцу ин затим директор гимназије у Солуну, Скопљу и Нишу. Пошто је наша војска у балканском рату ослободила Јужну Србију и кад су наши просветни раднвци позвани да иду на Југ ради просвећивања наше браће која су пет стотина година била у ропству, Драгомир Обрадовић је постављен за просветног инспектора Скопске области. Ову је дужност отправљао са великом љубави и одушевљењем за рад. Његовом преданом раду има се много захвалити што су просветне прилике у овој области брзо сређене и што је омогућено да ускоро по ослобођењу свако село ове области добије основну школу и учитеља. Рационалним одобравањем школских буџета помагао је унутрашње уређење школа тако, да оне за кратко време у погледу снабдевености и уређења нису изостајапе иза наших старих школа. На тај начин стварао је учитељима, који су тамо ишли, сношљиве прилике за живот и рад. На наставу је такође обраћао пажњу. Иако се од једног инспектора за читаву област не би могло то захтевати, он је лично обилазио не само подручне школске надзорнике и градске школе, већ и сеоске школе своје области и у њима лично он испитивао ђаке и давао упутства каставницима, ма да је имао свуда добре школске надзорнике на које се могао ослонити. Хтео је све сам да види, што је чинило да увек има јасну слику 0 школама пи школском раду у читавој области. Умео је да охрабри, да подигне. Његова похвала утицала је уистину на човека, исто тако и покуда. Нико није био равнодушан према томе шта Обрадовић мисли о њему. После великог рата био је помоћвик министра просвете и затим министар вера. Уопште био је на великим и истакнутим положајама и на свима овим заслуживао је поверење које му је дато. Бавио се и књижевношћу, Драгомир Обрадовић је уочи смрти могао погледати истини у очи, да је се својим радом својој отаџбини потпуно одужио.

Он у томе може бити углед. Слава му. Вуј. Петковић

Власник УРЕДНИК за Југословенско учитељско удружење ВУЈИЦА ПЕТКОВИЋ пре ВАНИк учитељ у Београду ДАМЊАН В. РАЦШИЋ управитељ основне школе а пас „Престолонаследника Петра“ у Београду

"за штампарију „Привредник“ Кнез Михаилова 3 Тел. 21.450. Жив. Благојевић, Кондина 10, Београд.