Учитељ

Обрада прве десетице 369

После овога долазе разне игре с децом. Ставимо децу у положај продавца и купца, она ће са свом озбиљношћу играти своје улоге. Играјмо се разних заната, радника и послодаваца. Позовимо у помоћ дечју машину и попут Хајванга замишљајмо од низа деце саобраћајна средства: жељезничке вагоне, кола, аутомобиле. А на крају помозимо се тако познатим средствима: дрвцима, зрнцима, рачунаљкама. Направимо још једна дрвца, која нису тако честа код нас, аналого Монтесоријевим штапићима за рачун. Ако немамо могућности да нам их направи мајстор, можемо их правити сами са децом. Одаберимо по дебљини једнаке зелене прутиће. Отсецимо један дужине 2—3 см. Он ће нам претстављати количину 1. На другом пруту пренећемо ову количину два пута. Једна половина остаће зелена, а другу ћемо обелити. Овај штапић претстављаће количину 2. Тако ћемо направити 10 штапића да би претставили даље количине до 10. На овим штапићима могу се лепо посматрати количине, упоређивати једна с другом. Уз то са њима се може и рачунати. Монтесори има разлога за овако претстављање бројева. Она мисли да је ово потребно да би се количине претставиле у целини. У том случају деци се отклања један напор да скуп предмета, које математички схватају, везују у це лину.

9. Ово посматрање количина на стварима мора имати границе. Када се буде пружило довољно момената да деца схвате количине, мора се прећи на замишљање ствари по бројним количинама. Ово замишљање количина даје могућности да се прошири круг ствари на којима се рачуна. Тиме ће се отићи мало дубље у домаћи дечји живот и живот најближе дечје околине и оно што их сваког дана окружује деца ће са великом лакоћом и интересом замишљати, јер деца нису тако сиромашна маштом. То ће им бити само једна промена, која разгаљује, а која ипак води утврђивању знања.

(Ово замишљање бројева на рачунским радњама има два ступња: замишљање најближих количина са одређеном рачунском радњом и замишљање количина у тако званим задацима, чије решавање тражи од деце мало размишљања и самосталног рада. Ови задаци захтевају веће познавање животних односа. Отуда долази њихова тежина.

Ипак ови задаци не смеју бити тешки. Има педагога, који дају деци врло тешке задатке. А то је грешка. Такви задаци у животу нису тако чести, нити могу послужити. А деца од 7—8 година за такве ствари нису дорасла, и зато их од њих не треба тражити.

Треба нагласити да са замишљеним стварима треба децу довољно упознати. Отуда је оправдан захтев да се математски схватају они предмети, који су довољно упознати на другим часовима: часовима природних наука, матерњег језика итд. Добро је кад

Учитељ 24