Учитељ

374 Смиљка Теодосић

ма, овлаженим од суза радости и смеха: „Нула је ништа, нула је ништа!“ Ја закључујем, смејући се: „Али, да! Ви имате право. Е, добро! Дођите сви к мени један пут.“ ИМ они јуре сви око мене, горди што су разумели игру.

Рачунске радњ А. Сабирање и одузимање

По упознавању количина и цифара природан је прелаз на рачунске радње. За децу је сувише тешко да савлађују све четири рачунске радње од једанпут. Више различитих односа сметају деци да савладају један. Уз то су множење и дељење радње много теже за децу, те се морају оставити за доцније. Сабирање и одузимање обрађује се на првом месту.

Ово прво градиво треба изделити на методске јединице. За децу је поступна ова подела: сабирање и одузимање са додавањем или узимањем количине 1, то јест сабирати 11, 2+1, 351, 451, 51, 6+1,7 1,8 -+1, 9-1. И узимати: 2—1, ЧЕ Ало 5664, '7 - 1,8 --1,9—1,.10—. У другој методској јединици додавало би се и узимало по 2. Тако би се радило до броја 5. Додавање или узимање броја већег од 4 тешко је за децу овог узраста. Редно додавање или узимање, на које ја наслањам рад на овом ступњу, било би неразумљиво, јер деца не би могла да виде додавање или узимање количине веће од четири. Зато се тај рад код сабирања мора деци олакшати обртањем задатка.) Одузимање се мора наслонити на допуњавање.

Узмимо примере.

Деца се играју игре послодавца и радника. Учитељ, или који од интелигентнијих ђака, стоји пред својим замишљеним радионицама или њивама. Деца претстављају скуп радника. Послодавац говори: За моју радионицу лево потребно ми је 2 радника, за ону десно 5. Одређена деца одлазе. Једно дете поставља задатак рачунања и на већи број добројава мањи.

Или друго. Стоји скуп од 7 радника. Послодавац узима само 5. Деца гледају колико треба од 5 па да их има 7. Дакле, остало их 2.

Ово допуњавање бројева није потребно само овде, већи у раду преко десетице. Зато се при обради сабирања на њега мора обратити довољна пажња.

За сабирање је важно обучити децу редном додавању по 1, а за одузимање редном одузимању по 1. Неправилно је, то јест узалудно је, губити време у поновном бројању суме или остатка. Редним бројањем до њих се брже долази. Каже се деци: Имате 6 ружа. Уберите још 2. Дете говори и показује: „Имао сам 6 ружа и узабрао сам седму и осму, имам свега 8 ружа.“ Или: Од тих 8 спустите на земљу 3. Дете одговара и показује: „Имао сам 8ру-