Учитељ

380 Мата Ловрак

дед и унук, па унуче стално пита, а дед одговара. (Што је јаче од коња» А што је јаче од вука И тако редом.)

Тако у Државној химни одељак „Лепа наша домовина је опет одличан терен, на којему се може лепо упознати придев, јер их има у изобиљу: лепа, јуначка, мила, равна итд. (домовина.)

Биће случајева, кад ћеш неку тему из граматике обрадити могуће и на темељу испричаног каквог дечјег догађаја или ће сам наставник згодно исконструисати произвољан какав писмени саставак, који ће бити повод раду из граматике.

Све би то било дозвољено, само не отступити од принципа. повод, терен, потстицај мора најпре бити. Граматичку тему сада на том познатом пољу рашчињавати. Дечјој саморадњи, што је више могуће, пустити маха. Да они, ђаци, установе правило или с наставником заједно! Не захтевати, да то правило буде савршено тачно код деце дефинирано, како то стоји у граматичким уџбеницима нити да га уче напамет и коначно, коликогод је могуће обраду једне теме оживити, одуховити. Створити од врсте реченице, речи или интерпункције неке живе појаве па макар унели у рад и подоста комике. Такав поступак ће оживити обуку и учинити је „радном“ у најапстрактнијем предмету.

Сад, након ових објашњења, да пређем на два практична рада, изведена у мом трећем разреду.

1) Запета употребљавана у набрајању;

2) Усклична (узвична) реченица.

1 Запета у набрајању

Деца с наставником једне лепе пролећне седмице начинила излет у шуму преко дворишта, врта, поља и ливаде, и то због теме: „Птице у пролећу“. Након тога излета установило се у разреду, да у дворишту живи врабац, а долази и сеница; у пољу опет шева, трчка и препелица; у ливади ено плискавице, а у шуми: славуј, кос, дрозд, та ни броја им се не зна!

Те седмице било је најзгодније време да се деца упознају с народном шаљивом песмом: „Женидба врапца Подунавца“.

Након упознатог садржаја деца долазе на земљописну карту и нагађају, где би могао живети тај врабац Подунавац. Деца с учитељем у шаљивом тону путују и нагађају на карти.

Врабац је био сигурно родом из Новог Сада. Настањен под кровом школе.

Запросио сеницу девојку чак са Шар-Планине. Сватови путују назад у Нови Сад. Кад су били на Косову Пољу долетео је кобац с планине Чичавице.

Деца сад поготово живо и управо необуздано причају, како је кобац наивне сватове разјурио. То је нешто за дечју фантазију!

Кад се деца утишају, наставник се с њима разговара. Разговор није шаблонски „школски“. Разговор наставника с учени-