Учитељ

560 Хроника

"лан Научно васпитног комитета Немачког учитељског савеза од оснивања истог (1909 г.) до саме смрти своје. Своје педагошке идеје Кершенштајнер је објавио први пут 1899 г. кад је издао дело „Размишљања о наставном плану“, у коме се изјаснио противу Хербартоваца. Друго његово важно дело це „Грађанско васпитање немачке младежи“ (1901 г.. После тога су се јављала "његова дела, многобројни чланци и расправе у великом броју. Кершенштајнер није закаснио да да и практични облик својој теорији, зато је у Минхену ство"рио своју нарочиту огледну радну школу У којој је захтевао васпитање кроз рад. Благодарећи њему и овој његовој огледној радној школи Минхен је постао место светског значаја, које је привлачило педагоге из целога света. Кершенштајнер је био и народни посланик и као такав радио је на стварању јединствене немачке школе у којој се може сваки васпитавати према својим спо'собностима. После рата напустио је политички живот и вратио се педагошком раду. Резултат овог његовог рада је дело „Теорија образовања“ (1926 г.) и „Душа васпитачева“ (1928 г.).

Др. Ђорђе Јоановић. — 28 јануара о. г. преминуо је у Београду др. Ђорђе „Јоановић, професор. Медицинског факултета београдског универзитета. Др. Ђорђе Јоановић био је по својим научним радовима познато име научника и признато у медицинским круговима целог света, те је услед тога велик и тежак губитак који је његовом смрћу претрпео наш Универзитет у Београду и наука уопште. Нарочито се бавио проучавањем болести рака и у том погледу дошао је до великих резултата који би допринели лечењу ове за сада тешке и опасне "болести.

Др. Ђорђе Јоановић био је и редовни члан Главног просветног савета, у коме је сарађујући на многим школским питањима користио и основној школи. Сахрањен је 31 јануара у Беодри своме месту рођења.

Бранимир М. Станковић. — 9 фебруара о. г. преминуо је у Београду и сутрадан сахрањен на Београдском гробљу Бранимир — Брана Станковић, учитељ и управитељ основне школе на Предграђу Краљице Марије у Београду, син Милутина Станковића, учитеља, пређашњег претседника Југословенског учитељског удружења и бив. уредника „Народне просвете“, Пок. Бранимир је припадао оној генерацији наше омладине, која је била те среће да своје младићско и Бачко доба проведе у рату с пушком у руци и да место уживања и развијања у слободи — војује за слободу. После рата је завршио учитељску школу и васопитан у угледној очевој учитељској кући био је свестан тежине учитељског позива и убрзо се својим радом истакао као први међу својим друговима. Умро је у најбољим годинама за живот и рад — У 36 години. Његовом смрћу је много изгубила његова породица али и школа коју је он необично волео.

Свесловенски збор за проучавање детета. — 19 и 20 јуна о. г. одржаће се у Брну (Чехословачка Република) први свесловенски збор за проучавање де тета. Образован је у Брну нарочити одбор, који ће учинити да збор буде што -обилније посећен и да да што плодније резултате. На челу одбора за припреме овога збора је директор психолошког института Масариковог универзитета у Брну г. др. М. Ростохар, као претседник, а као секретар приватни доцент истог Универзитета г. др. Ухер. Сем њих су у одбору највиђеније личности, чувене по раду на дечјим питањима.

Вуј. Петковић

• Власник УРЕДНИК за Југословенско учитељско удружење ВУЈИЦА ПЕТКОВИЋ претседник

ЛАМБЊБАН В. РАШИЋ

управитељ Основне школе „Престолонаследника Петра“ у Београду

учитељ Мррсограду Загићева 5

чеввавоаобооовоовововбов: уовесевеовосваваоваоснове

За штампарију „Привредник“ Кнез Михаилова 3 Тел. 21-450. Жив. Д. Благојевић, Кондина 10, Београд