Учитељ

690 Љубица Никодијевићева

Јеро 1 ргауПпо изја рп шгеоуагапји затогјазшка да Њ! зе јазтје 1 роде би — Пођго је! — Реуајће ј05 Боце! — Рок ја зутат у! реуајје зјодпо! — Тако! — 5у! ј05 јефпот! — Ја си оре! да зупатаа у! реуајје! — Реуајје зада запи а ја си да зизат! — 5 шбајје тепе да ја зат реуат! — Реџај зат 6, Јапкомси! — Ре , Кгазојемси! Та, Сирага! — Реуајто 105 једпот зу! — Пе у! реуај(е а ја си да 5у1та! — Реуајје чоХпо 1 штегело — 14 јако п зиубе зјађо! — НА..

Када зе дЧођго паша ! шугф ргуа зфбгога, ргејад зе па дгиги. Розшрак је 158. Како је тејофја 1га 10 ве Бг2о ча 1 паџа. — Ргејад се опда ! па беси зтоти. 1 оуде зе розбира 1ајо Као за ргуот 1 дгигот зтојот. Џуек зе реуаји 2аједпо ргуа 1 дгика ра опда ртуа, дгиста 1 !геса ...

Ма Кгаји реџа зе сеја резта, Као сеПпа, 1 пеконко рша зе ропамђа док зе пе шута, Ако зе пе паша 7а једап саз пазгам ја зе дгисог. Када зе зазут ођгаф 1 шуга хаћјеуа зе од пеконко дака да је реуаји сејџ розебтсе — 5010.

Рожо Фас! пацсе зу! резти рофрипо ! еро, тоје зе реуан 11 дуа ојаза. 2а оуо зе дас! родеје па г1азоџе. — Так! оуе резте родезап је | та Когак. 7502 оуоса зе тоге упо 220дп0 аКколзнн 2а тагзеуапје ргШ Кога Зегп | ! ега. Рођго 51 БПо да зе оуој резп! ртагоде ! ргози Бгојем! 04 1 до 9 1 обгато. Тако дас:, реуајич! таг5гаји бгојапјет: Кро, ва уајоћ, (бо 16 9138, 8; Трбоуо 5 12 128 5. брту о но а, бибА 5 41 2, 1 ра опда: »Ој, Томе... #4.. Вгојејшта зе хатепјији гес! 17 оуе резте 1 реа зе пагтешспо, саз Бгојемшта Сав — гедта. Оуа рготепа ит даке уезе ит 1 зуе ај т.

Ма озај пачп зе идоуођауаји зу; тегодзк: 1 редаго5К1 хаћгем!.

Почетна настава читања и писања

од Љубице Никодијевићеве, учитељице у Белошевцу

Треба разумети и схватити дете. Оно је без икаква знања а његова душа испуњена је весељем и играчкама. Оно радознало гледа у свет. Све га интересује, све занима, за све запиткује. И сад оно долази у озбиљну школу и од њега се тражи да готово одбаци своје игре, своје забаве и да прионе на озбиљан посао. Разумљиво је, да је то врелики и неприродан скок из дечјег безбрижног света у озбиљну школу.

Због те нагле и грубе промене, много дете неће заволети школу. Требало би учинити тако, да тај прелаз из једног живота у други, буде што глађи, готово неосетан. Тек кад се дете у школи буде осећало лагодно, заволеће је и у њу радо долазити.

Треба много љубави и вештине наставникове да пробуди дечје интересовање. Кад то буде учинио, рад и занимање биће детету лаки и пријатни, јер рад је природна потреба његова. У сваком раду интерес је покретач и зато треба водити рачуна да се