Учитељ

692 Љубица Никоди јевићева

Како виче голуб, Јовог — А какав је пчелин глас» — Како шишти гуска, Маро» итд.

После гласова који се чују у природи и које животиње производе, треба прећи на гласове које стварају људи.

Јоване, како ти вичеш Рада кад полазиш у школуг — 0, 0, 0,

Раде. — Шта чујемо кад дете плаче, Марог — А, а, а. — Како ћемо одувати прашину са столаг — п, п.

Па шта је све то: ш, а, с, 0, п итд. што ми чујемо: — То су гласови.

Може ли миш да цичи и другојаче осем ц, цг Може ли пчела да зуји другојаче осем 3, 3" А могу ли људи да изговарају све гласове —

На овај начин деца ће се упознати са свим гласовима. С гласовима који се не чују у природи деца ће се упознати на послетку и то анализом речи. Тек када се добро уоче поједини гласови прелази се на њихову употребу у говору.

Да ли знате да ми кажете неку реч, где се чује пчелин глас» — (Зора, маза.) Знаш ли, Нато, неку реч, где би тај глас био у почетку речи» (Зага.) Знаш ли, Ацо, неку реч, где би тај глас био у сред речи» (Лаза.) А знаш ли, Јанко, неку реч, где би тај глас био на крају речи» — (Јаз.) На овај начин треба изналазити речи и за остале гласове. Ово је начин да се деца и неосетно уведу У анализу речи на гласове.

Велику пажњу треба посветити правилности и тачности изговора појединих гласова, нарочито сугласника. Тачан звук сугласника добијамо ако изговоримо реч где је он на крају. На пр.: за глас г изговорићемо реч плуг и добићемо његов прави квалитет. Сугласнике треба деци давати отегнуто изговорене, због доцнијег шчитавања. У самом шчитавању они се само тако јављају.

На правилан отегнут изговор гласова, мора се много пазити. У разреду не треба никад да се чује погрешно изговорен глас, јер то много квари доцније шчитавање. Имала сам даровитог ђака који је у другом разреду лоше читао зато што су га родитељи код куће научили да чита. Разуме се, да они нису знали колико му зла чине.

За правилно читање није довољно да дете добије само појам о гласу. Важно је да дете види употребу гласова у речима и да уме да разликује гласове у њима онако како су дати. Оваквим разликовањем гласова у речима уводе се деца у праву анализу речи. И овде има извесне поступности. Не сме се детету дати одмах да аналише коју било реч.

Прво се почиње са анализом двогласних речи без обзира имају ли каквог значења или не. Неки чак тврде, да деца боље аналишу једну реч која нема значења, него реч са значењем. То доказују овим: реч са значењем изазива у свести претставу коју та реч означава, те ће дете и не мислећи изговорити оба гласа. Ово ће се ређе десити код конбинације која нема значења.