Учитељ

Почетна настава читања и писања 697

жањемо житор — Од чега је дршка а од чега је полукругрг Зашто служи дршка» — Шта радимо са српом још осим што жањемор — Треба ли мала деца да узимају српр — Зашто

Кад су се деца добро упознала са предметом, онда се прелази на разговор о слици у буквару и на разлику између предмета и слике.

Шта је насликано овде у буквару2г — Које делове има овај срп — Можемо ли да жњемо са њим» — Зашто не можемо» А можемо ли са правимрг —

После овог разликовања слике од предмета, наставник изговара нормалну реч отегнуто. Затим пита шта је изговорио. Потом понова изговара заједно са децом а деца затим аналишу дату реч и тад долазе до новог гласа. Да би га боље упамтили наставник тражи од деце да нађу поједине речи где је тај глас у почетку, у средини и на крају.

Пазите како ћу ја да изговарим ову реч отегнуто глас по глас с-р-п. Хајде, сви заједно да изговоримо лагано ову реч! Ко ће сам — Шта си изговорио, Јанкор — Из чега је састављена свака рече — Колико има гласова у овој речи» — Који је први, који други, а који трећи» — Јесмо ли учили све гласове у овој речи» — Који нисмо учили» — Измислите неку реч где је тај глас у почетку речи! — Сад да буде у средини! — А сад да буде на крају!

После овога прелази се на писање новог слова. Шта је то кад ја кажем с» — А шта има за сваки гласрт — Пазите, како ћу да напишем слово с. (Коса танка, тачка леви полукруг, коса танка). Деца пишу прво на таблицама затим на табли. Кроз колико се линија пише ово слово» — Чим су се деца извежбала да пишу ново: слово прелази се на шчитавање новог слова. Наставник пише на табли поједине речи и прво он шчитава а затим деца. Шчитавање мора бити лагано и отегнуто глас по глас.

Кад су деца уочила писано слово прелази се на упознавање: штампаног слова. Поред писаног слова стави се штампано слово и деца опажају разлику међу њима. Затим се шчитавају штампана слова.

Једна радња која много децу занима то је шчитавање на. словарици. Ово се шчитавање врши после упознавања новог слова. Деца воле да намештају и ређају слова те се тако вежбају иу шчитавању и интерес се појачава.

Тек после шчитавања на словарици прелази се на шчитавање у буквару. Деца треба да се навикавају да лагано, отегнуто изговарају сваки глас без предаха. Вежбањем тај се отегнути изговор скраћује док се не дође до изговора какав се чује иу обичном говору.

Прво треба читати лакше па теже речи. Сам текст треба да буде обилан да не би понављањем деца научила речи напамет и онда нам се учини да лепо читају. То се може проверити и чи-