Учитељ

Почетна настава читања и писања 699

Сваки ђак има своје име, и он ће своје име написати великим словом, као и презиме.

Поступак при обради великих слова био би исти као и код малих, само опширност није потребна.

Велика слова почињемо са оним која су по облику иста са малим, па онда прелазимо на тежа. Треба их писати без икаквих украса.

Писању треба посветити велику пажњу. Многим вежбањима деца ће се оспособити да лепо пишу. „Вежбање чини вештака“. И то је истина.

Код нас се врло рђаво пише, јер се мало пише. Није редак случај да деца кад изађу из школе, кроз извесан број година, забораве да пишу.

Писањем на таблици навикавају се деца на често брисање и с тога на непажњу. Зато треба што раније прећи на писање на хартији. Ту се извежбају у дебљини црта те кад се пређе на писање пером могу већ лепо да пишу.

Само многим и честим вежбањима, под контролом наставника деца ће се оспособити да лепо пишу.

Полазећи од гласа, као говорног елемента, дошли смо до речи, као гласовне комбинације, дали смо деци појам и о реченици. Остаје нам да деци дамо још појам о слогу.

Има наставника који су мишљења да појам о слогу треба дати тек у П разреду, јер је за децу тај гласовни склоп неразумљив. То доказују тим, да има и школованих људи који не умеју тачно речи да деле на слогове.

Али ако су утврђени ови ранији појмови може се крајем прве године дати појам о слогу, а да не буде никакве збрке и то тек кад се пређе на читанку. На буквару се не сме давати појам о слогу јер би могла деца у шчитавању изговарати речи на слогове. У колико су деца боље савладала технику читања опасност од слоговног шчитавања је мања.

Можемо ли да кажемо неку реч а да не отварамо уста» Колико сам пута отворила уста кад сам рекла реч нож» — Колико сам пута отворила уста кад сам казала реч мед! — Да ли ћу само једном да отворим уста кад кажем реч бабаг — Јесам ли једном створила» — Овде се бирају речи где се добро и лако запажа то отварање уста. — Колико се пута отворе уста кад се изговоре најкраће речиг — А дуже» А још дуже» — Упамтите, да оно што изговоримо кад једном отворимо уста зове се слог. — Шта је слог.

— Смислите једну реч која има само један слог. — А колико има слогова у речи ћубаг — Који је првиг — А други» Да ли ми изговарамо речи на слогове и кад се разговарамо» — Запамтите,

да ми речи делимо на слогове само кад пишемо. Некад треба да напишемо неку дужу реч, па не може да стане у ред, а ми је поделимо на слогове. Да ли и речи од једног слога смеју да се прекину — Зашто» — А смеју ли да се прекину речи од два