Учитељ

Књижевни преглед 707

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) Домаћа књижевност

Др. Душан Недељковић, в. професор универзитета: Рад, воља; радост, оглед о етичкој функцији рада. Београд, Издавачка књижарница Геце Кона, 1932.

Добар је и утешан знак што се у нас све више пише и разлаже о раду и његовој вредности. То је знак општег напретка и културног уздизања нашег народа. Да наведем само неколике списе о раду, о којима могосмо дознати: Јов. Цвијић, О научном раду, Б. 1907; Недељко Дивац, Рад и здравље, Београд 1909; Крста Јонић, О физичком и умном раду („Светлост“), Б. 1911; Лука Зрнић, Национални рад, Б. 1914; П. М. Илић, Рад и његови облици, Б. 1922; др. Драг. Јовановић, Култ рада 1927; П. М. Илић, Алкохол и умни рад, Б. 1928; Мих. Р. Трифуновић, О раду, Б. 1931; М. Новаковић, Рационализација, научна организација рада, Б. 1931; Милан Шевић, О раду ио радницима, Б. 1931. Као прве пионире ручног рада по школама у нас ваља поменути: Срет. М. Аџића, Јована Миодраговића, ЈЉубу Миладиновића и Јована С. Јовановића, уредника часописа „Радна школа“. Поменутим списима придружује се и књига г. др. Недељковића, као доказ нашег научног и културног напретка. У њој се са пуно разлога и полета хвали и уздиже рад и тиме у великој мери доприноси култу рада у нас. Она је права апотеоза рада, а то је оправдано, јер по речима др. Драг. Јовановића, нашој земљи нема процвата без рада, великог, постојаног и поштеног. Читајући и проучавајући умну књигу г. Недељковића, човек се и нехотице сети речи пишчевих који вели (стр. 70): „Коме трудбенику не задрхти срце од радости при помисли да ће његов рад вечито у човечанству својим резултатима делати и да ће га безбројна лица, која он уопште не може замислити, уживати;... да ће његова књига одушевљавати толике паметне главе и послужити као полазна тачка, непосредно или посредно, да се напишу толике друге књиге још боље и истинитије!“ Горња књига г. др. Недељковића заиста је једна од бољих и истинитијих, јер се заснива на свестраном и дубоком проучивању рада и његове радости, као и на погледима и уверењима читаве фаланге светских и наших умника и научника, филозофа, етичара, социолога, педагога и књижевника. Да наведемо, између осталих, само ове: Паскал, Декарт, Лабријер, Волтер, Виктор Иго, Конт, Спиноза, Наторп, Кершенштајнер, Жил Пајо, Пупин, Цвијић, Мештровић. У предњој књизи рад се посматра поглавито са етичког, психолошког, социолошког и педагошког гледишта, ма да је и биолошка страна у доброј мери заступљена. То је појмљиво, пошто писац сматра да је „живот покрет и рад“. МИ великн Волтер вели: „Живети значи радити“. То исто понавља и Толстој који

45%