Учитељ

710 Домаћа књижевност

наводи мисли једног Американца који сматра „да ће сам рад зближити и измирити народе; да ће се народи најзад ослободити својих размирица; да ће се људским стваралаштвом решити сви проблеми који народе деле и да ће човечанство бити једно, свет један“,

Простор нам не допушта да наведемо већину мисли из ове важне и дубоке књиге; њихова важност и замашај може се назрети из навода неколиких поглавља, као на пр. Рад и здравље; Рад и хигијена друштва; Филозофија рада, карактеристика новога доба; Рад и модерна концепција живота; Рад отваре све највише изворе радости; Тегоба телесног и умног рада; Рад као казна; Рад, задовољство и радост итд.

Кад се пажљиво прегледа и проучи ово дело др. Недељковића, онда се може констатовати да је оно пуно крцато једрих и дубоких мисли. Обиље навода страних аутора из француске, немачке и енглеске књижевности, дају овој књизи још већу вредност, јер упућују на проучавање и страних писаца. Ово дело чини част нашој научној, филозофској књижевности и заслужује да се прикаже страном културном свету на француском, енглеском, немачком и италијанском језику. Оно је доказ етичке свести југословенске расе, снажна искра југословенског духа. Ово је дело драгоцен прилог за разраду науке о раду уопште. Оно је снажан позив за оснивање Академије рада у нас, установе сличне Масариковој академији рада у браће Чехословака. У данашње доба моралне и економске кризе у свету, ово значајно дело кадро је да допринесе унапређењу етичке културе у нас и на страни, да разгони „сумрак Запада“, да допринесе развијању поверења међу народима, да потпомогне т. зв. морално разоружање народа. Као снажно духовно дело, као израз непропадљиве духовне енергије, оно ће још дуго изазивати сродна духовна дела у нас и на страни, и тако припремати етички препород нашега народа, а посредно и целог човечанства. Као замашно дело и значајна принова у нашој психопедагошкој и социолошкој књижевности, ова књига г. проф. Недељковића заслужује обилату прођу и највећу пажњу свих наших наставника и васпитача омладине и народа.

Петар М. Илић

Зарија Р. Поповић: Национални апостол. 1930 г.

У овој књижици која је отштампана из ХХМ књиге „Братства“ Друштва св. Саве, познати национални радник г. Зарија Поповић, на један документован начин излаже врло прегледно кретање просвете у бив. Старој Србији од 1850 до 1875 год. а специјално износи рад поч. Милана Ковачевића, учитеља. О пок. Ковачевићу наводи, да је био вредан и агилан просветни радник, који својом енергијом и потхватом задивљује. Он отвара и организује прве модерне осн. школе у Прилепу, Приштини и Врању од 1850—1870 г.