Учитељ

212 Дим. Ђ. Димитријевић

Стварне области у рачунању од Дим. Ђ. Димитријевића, учитеља у Београду

Главни циљ наставе рачунања, који треба свакад имати на уму, јесте проширавање и допуњавање знања о стварима. То се постиже вежбањем у грађењу бројева на разним односима ствари околине и живота. Објекат наставе рачунања јесу разнолики стварни односи, на којима се у животу примењују бројне претставе и бројни односи, да би се добило разговетно сазнање и јасан поглед у свима овим односима живота. Због тога рачунање треба да узима задатке из стварних области и из области живота, јер школа најзад треба и мора да припреми за разумевање живота и сналажење у њему.

Кад се настави рачунања овако постави задатак, онда су области за задатке огромне, па је ипак потребно извесно ограничење у основној школи. Само, кад се једна област узме у разраду, треба је разрадити у свима правцима, како би се искуство допу. нило и тако обогатио круг знања, јер је ово циљ сваке наставе. Погрешно је претпоставити да деца и сама знају поједине односе у једној области. Оно, што деца знају треба проширити и утврдити, па да се чека успех наставе.

Код нас има много рачуница и рачунских задатака, али мало таквих по стварним областима. И што има, области су скученеи са мало података за детаљну разраду. Ми имамо рачуница и рачунских задатака са разбацаним задацима, међу којима нема стварне везе, већ су подешени према виду рачунања. И још нешто. Нарочито се код нас избегава давање само података за састављање задатака од стране ученика. А то је највише због тога, што су задаци разнолики и измешани из разних области, те је и немогуће дати податке. Кад се пак једна област детаљно прегледа, онда се подаци јављају сами по себи. Деца необично воле да сама дају задатке, кад су већ навикнута на појимање стварних односа који условљавају решење задатака. Ово се негује нарочито у школи рада.

Код нас се гаји махом рачунање са бројевима, па су тако подешене и рачунице и рачунски задаци. Рачунање се ни у покушају не изводи у обиму укупне наставе у првом и другом разреду. И сама укупна настава, иако се изводи, врло је скучена. А о школи рада тек по гдегде какав скроман почетак.

Обзиром на то, што немамо рачуница и рачунских задатака на бази укупне наставе, изнећемо пример како у школи рада изводе наставници рачунање.

Тамо учитељ наговештава, потстрекава, а ученици изводе; где греше, учитељ их упућује да се сами опет поправе.

„Железница

Железница вуче собом вагоне. Деца знају да она шишти, пишти и да се креће.