Учитељ

УЧИТЕЉ

ПЕДАГОШКИ ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНСКОГ УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА ДЕЦЕМБРА 1932 БЕОГРАД 13 (47) ГОД. БР. 4 УРЕДНИК ВУЈИЦА ПЕТКОВИЋ, УЧИТЕЉ

Васпитачка улога родитеља са гледишта психоаналитичке психологије

од др. Николе М. Поповића, професора Универзитета у Београду Под психоаналитичком психологијом треба разумети ове три ствари: психоанализу Сигмунда Фројда, индивидуалну психологију Алфреда Адлера и аналитичку психологију К. Г. Јунга. Адлер и Јунг били су у почетку ученици С. Фројда. Око 1911 године они су се одвојили од свога учитеља — и то прво Адлер, па онда Јунг — и изобразили су властита учења, која се потпуно разликују и међу собом и од психоанализе С. Фројда.

Психоаналитичка психологија разликује се од досадање психологије и по своме схватању душевног живота и по својој методи његовог проучавања. Прва разлика састоји се у овоме: док се ранија психологија бавила о појавама које леже на површини душевног живота који се у њима изражава, дотле ова нова психологија тежи да продре у дубину душе, да ту схвати праоснов њеног живота на основу кога нам тек перифериске душевне појаве могу постати разумљивима. Са методолошке тачке гледишта психоаналитичари одбацују експерименталну методу и наместо ње стављају методу слободно-асоцијативних репродукција.

И поред овог заједничког становишта у односу према досадањој психологији ипак постоје велике разлике у специјалним теоријама ових главних претставника нове психоаналитичке психологијељ) Ми ћемо се овде ограничити на разлици

5) Све разлике сва три психоаналитичка система налазе се исцрпно изложена у првој глави моје монографије која носи главни наслов „Психоанализа“ и поднаслов: „Основна учења С. Фројда“, а која ће се вероватно ускоро појавити у издању Књижаре Геце Кона.