Учитељ

Органи за дисање 529

удисање, господине. И ребра се подигну навише, па и трбух се прошири напред кад дубоко дишемо. Кад издишемо код дубоког дисања ребра се спусте и трбух се скупи, а плућа се стисну. Исто тако бива и кад се обично дише, само се то онда мање опажа.

Погледајте слику на зиду! Шта слика показује у горњем делуг — Показује нос са његовим шкољкастим наборама и његовим слузним кожицама. Кад дишемо, ваздух прво прође крз нос. Ту се очисти од прашине. Прашљив ваздух није добар. Зими се хладан ваздух загреје кроз нос и није шкодљив, а хладан ваздух је шкодљив.

Овај део (показати!) назива се гркљан. У њему постаје глас кад говоримо. А ова цев испод гркљана назива се душник. Он се састоји из рскавичавих прстенова. Изнутра је обложен слузокожом која је трепљива и ове трепље стално се покрећу, те избацују прашину из душника ако је ваздух био прашљив. Над душником налази се један поклопац који затвара душник кад залогај пролази из уста у једњак. Заштог — Шта бива ако храна западне у душник» —

Ово су телећа плућа са душником. (Показати!) Плућа су као сунђер. Састоје из шупљих простора, који су образовани дељењем душника најпре у две главне гране, које се зову душњачке цеви, а после у све финије огранке, чији крајеви образују плућне мехуриће. (Показати и на слици, а и нацртати на таблу.) Сад ћете видети ту везу: један ђак дува у телећа плућа кроз душник а остали гледају како се надимљу плућни мехурићи. До плућа долазе и крвни судови који се исто тако деле у ситније судове. На овој слици (показати) види се како крв долази до плућа.

На овој првој слици види се да су плућа сасвим затворена у горњем делу грудног коша и свуда додирују плућну марамицу, а доњим делом додирују пречагу која дели грудну дупљу од трбушне.

Дисање бива помоћу мишића. Кад се грудна дупља прошири морају за њом и плућа и тада ваздух улази кроз нос, грло и душник и притискује на плућа. Како бива кад издишемо ваздух» — Ови органи који служе за дисање, зову се органи за дисање.

Зашто човек дише.

Човечјем телу је потребна једна нарочита материја, која се добија из ваздуха. То је кисеоник. Да ли се види кисеоникг — Не, исто као ни ваздух што се не види. То је гасовито тело. Кисеоник добија човек само помоћу дисања. Како» — Кад ваздух уђе у плућа, уђе и кисеоник и тако дођу до танких зидова плућних мехурића. У овим танким зидовима налазе се многобројне цевчице у којима је крв. Кисеоник из ваздуха прође кроз ове зидове у крвне судове, споји се са крвним зрнцима, и крв га разнесе у све делове тела. И обратно: из крвних судова долази у плућне мехуриће угљена киселина која се скупља у телу и која није потребна телу, па се после издисањем избаци напоље. Од кисеоника се у нашем телу ствара топлота нашега тела. Један ђак: Она се мери топломером. Други Ђак: Топломер се ставља испод руке. Трећи ђак: Топлота човечјег

Учитељ 34