Учитељ

582 Живота Марковић

да на изуст уче и с одушевљењем рецитују стихове „Гор. вијенца“ и „Шћепана малог,“ јер је Његош „песник елите и песник поука, тако да га данас учени људи изучавају, а прост народ зна напамет, као што је случај са истинским великим песницима светске књижевности.“ — А овим Скерлићевим речима може се додати само то: и као што је случај са истинским великим народним учитељима.

Из већ наведених одломака његових писама закључујемо да је Његош и формалном школству обраћао велику пажњу, да је завео мале школе али да ће по времену настојати основати више школе, јер је уверен да су оне најпоузданије средство, којим један народ до образовања и просвећености може доћи, а „слједователно и до праве среће“. Уз то неки његови биографи (Вук Врчевић) тврде да је Његош у својој штампарији на Цетињу као прву књигу штампао буквар. А то није од малог значаја, како за историју наше школе, такође и за боље познавање Његоша. Поред тога он је отварајући прву основну школу на Цетињу уз школу уредио и „конвикт“.

Све нас то мами да му се што више приближимо, да се његовим здравим и свежим духом запојимо и потстрекнемо себе за данашња прегнућа.

Досада се у Његошу гледао песник-филозоф, а ми ево налазимо да је он пре свега велики народни учитељ наш.

Циљ васпитања у светлости модерне социологије

од Животе Марковића, управитеља Грађанске школе у Кули

Социологија или наука о удруживању људи и о појавама тога удруживања толико је последњих година напредовала, да се с правом све више истиче њена вредност, важност и популарност. Благодарећи обилним резултатима њенога рада расветљене су многе ствари, које су нас вековима у заблуди држале. По своме пореклу и значењу социологија је наука о друштву или друштвима и као такву ми ћемо је овде и третирати. По њој је „Васпитање социјализација младе генерације“, што значи да она васпитање сматра најглавнијим фактором, које са дитирамбским изразима уздиже до божанства.

Друштво има доиста право да води рачуна о васпитању, које се врши за рачун и на рачун тога друштва. Друштву не може бити све једно, какав ће бити подмладак коме ће у наслеђе оставити све