Учитељ

Домаћа књижевност 627

о многим истакнутим и значајним људима и женама, са којима је долазио у дотицај за време свога плодног живота, у коме је прелазио лествице од скромног предавача до министра просвете. Као што вели у Предговору ове књиге: његова тежња била је да рекне млађима, шта су радили и какви су били они који су припремали и који су извели народно уједињење. У овај Поменик су ушла само она лица која је писац познавао и с којима је био у личном додиру.

У овој књизи има биографских црта и бележака великог броја лица (око 220) махом мушких, али има помена и неколиких женских особа, као н. пр. о Катарини Миловућ, Љубици Луковићи, Ваји К. Таушановићки. Од мушких лица највише су заступљени професори средњих, стручних и великих школа (око 46); од државника и министара има око 30; пуковника и других официра 12; генерала 8; владика, митрополита и патриарха 10; административних чиновника 12; учитеља 6; трговаца 20; адвоката 10; лекара 16; прота и попова 16; судија 9; конзула 6; новинара и књижевника 9; земљорадника 3; индустријалаца 2; инжињера 2; војвода 1 и других. Од учитеља налазе се у овом Поменику Владимир Зебић, Љуба Миладиновић, Стева Милинковић, Михаило Станојевић, Драгутин Новаковић и др. Као учитељ отпочео је своју каријеру и Милан Ђ. Милићевић. Од управитеља учитељских школа помињу се са великом симпатијом: Стева Д. Поповић, Љуба Ковачевић, Војислав Бакић, Љуба Протић, Срета Пашић.

Госп. Лазаревић осветљава поједине карактерне црте лица којима се бави. Често пута зачињава своје описе занимљивим анегдотама. Његови биографски описи читају се пријатно и лако. Он је умешан и савестан описивач карактера и дао је лепе прилоге карактерологији наших просветних, културних и јавних радника из минулих деценија. Историја нашег парламентаризма добила је поучних прилога. Кроз целу књигу г. Лазаревића провејава савесност и симпатија према оцртаним личкостима, као и велика објективност и непристрасност. У овом погледу, књига г. Лазаревића претставља једно дело, које нас упућује како ваља са пуно пажње и обзира писати о истакнутим људима, макар и не делили у свему њихова уверења.

Ова књига има велику васпитну вредност, јер учи народни подмладак како ваља ценити и поштовати истакнуте и заслужне људе и жене. Њена је вредност утолико већа, што је писана пријатним стилом и чистим језиком, јер је писац и приповедач (Бајић) и ученик Ђуре Даничића.

Стога се Мали поменик г. Л. Лазаревића може топло препоручити свима просветним радницима и васпитачима, нарочито пак онима који се интересују историјом развитка нашег јавног и културног живота за последњих деценија прошлога и првих деценија овога века. Објективна књига доноси цео низ занимљивих биографија, из којих се могу поцрпсти многе корисне грађанске поуке за све грађане наше домовине. Она је достојна допуна Поменика Милана Ђ. Милићевића.

П. М. Илић

40%